Зашто је уклањање смећа са река и обала Сизифов посао?

У јулу прошле године група ентузијаста засукала је рукаве и са обала Рибнице покупила ђубре које је неко други бацио. Желели су својим примером да мотивишу суграђане да бар не прљају излетиште.

Али тренутна слика ушћа Рибнице у Ибар доказ је да је несавесне појединце немогуће ни мотивисати ни постидети.

Овде се најбоље види колика je бахатост људи. Поред реке Рибнице седели су, јели, пили, уживали и на крају сво смеће које су имали, бацили су испред себе.

Слика би сада била и ружнија, да дан пре снимања ромско удружење није организовало акцију чишћења. Власник угоститељског објекта у близини је и сам више пута учествовао у чишћењу овог места. Сизифов посао, каже.

"Канте за депоновање комуналног отпада постоје, међутим ретко се празне. Тотлално је непокошено, несређено, а пуно народа долази у овим топлим летњим данима да се расхлади", каже Радмило Главчић, власник угоститељског објекта код ушћа Рибнице у Ибар.

Узводнo уз реку Рибницу неко је бацио и камион шута. И готово сви са оваквог призора поглед усмеравају ка надлежнима. И Гордан Вуловић из Дракчића, у чијој шуми је завршио шут једне краљевачке фирме, позвао је комуналну милицију. Па је он са папирима, који упућују на кривца морао у њихову канцеларију.

"Рекао ми је: „Јел то приватна шума?". Ја сам рекао: „Јесте.". Рекао је: „Немамо ми ништа с тим ништа. То, ако хоћеш, да поднесеш приватну тужбу јер ми немамо времена да се бавимо са тим. Тренутно смо заузети око Ковида 19 и око јавних просторија итд", препричава свој разговор са надлежнима Гордан Вуловић, из Дракчића код Краљева.

Исто одговор смо и ми добили у телефонском разговору када смо покушали да сазнамо зашто нема више комуналних полицајаца на терену.

Искуство, на пример, Немачке говори да је од броја битнија свест људи, сведочи породица Јовић која пола века живи у тој земљи.

"Тамо ти је сваки грађанин полицајац. Не само да је полиција полиција, него сваки грађанин, појединачно. Он ако тебе види да ти бациш, он ће тебе лијепо да пријави, ти ћеш да платиш добру казну, па више нећеш да бациш. Код нас бациш, што ме брига, није моје. Запалиш шуму, што ме брига, то државна шума. А чијa је држава?... Чија је држава", пита се Душан Јовић из Хајлброна у Немачкој.

И нису само велике казне предупредиле проблеме у земљама којима се дивимо због уређености. Тамо се и малишани још у обданишту уче да чувају природу, а држава плаћа за сваку лименку и пластичну флашу коју грађанин рециклира.