Зашто нестају фарме нојева у Војводини

Петер Гуљаш из Хајдукова, код Суботице један је од пионира узгоја нојева у Србији. Имао је фарму од хиљаду нојева, тридесет година се бави узгојем нојева и прерадом меса. Међутим, због недостатка кланице у близини и компликованих процедура и добијања дозвола за производњу пре петнаестак година преселио је производњу у Мађарску,т амо има око хиљадучетристотине пилића годишње.

"Ми пиле продајемо највише после месец дана, за Албанију, за Косово нешто и за Румунију, Украјину, нешто за Босну иде мало за Србију. Месо продајемо у Мађарску и то иде за Румунију, Италију и кожа иде за Италију, па јаја продајемо оно што није за инкубатор, а празна јаја продајемо по целом свету. Исплати се нећу да молим никога за неке дозволе за нешто ово и оно, све се исплати ако човек ради добро, треба да ради, а треба држава да пусти тог човека да ради, ја више нећу доста је било", каже Петер Гуљаш из Хајдукова.

И док Гуљаш озбиљно размишља о даљњем узгоју нојева, брачни пар Стојанов из Зрењанина после тринаест година рада у Италији вратили су се у родни град и желе да се баве гајењем ему птица.

"Има ли проблема око продаје јаја. Нема, нема, јаја траже сви у задње време траже и емуе доста, јављају се телефоном питају продајете, не продајете, ко још има и тако. Која је цена једног оваког пара. Хиљадудвеста, осамстотина, седамсто зависи једно јаје од четрдесет до педесет евра", објашњава Љиљана Стојанов из Зрењанина.

И Петер и Љиљана тврде да је ово и данас уносан и исплатив посао само када би држава имала више разумевања у давању дозвола за градњу кланица, сигурно би тада било и више оних који би се бавили овим у истину профитабилним послом.