Три века најстаријег ужичког храма

Верује се да је амвон у средини цркве, једино што је остало од храма подигнутог 1721. уз дозволу шејка Мухамеда Ужичанина.

Хроничар Миладин Радовић, аутор Самоуког рукописа пише - Тај је шеик одобрио Србима да начине себи мало цркве ђе ће се богу молити....

Паљена и рушена, у садашњем обличју Црква је подигнута, на темељима старе, век касније, 1828. за време кнеза Милоша Обреновића, а препознатљив звоник, дар ужичког сајџије Ристе Тешића, 6 деценија касније.

"Ако црква није могла бити велика у време када је подигнута, морате имати у виду да је то време османске владавине, онда је тај торањ, тај велики звоник, који подсећа више на источњачке пагоде, он могао да се види са свих страна, па и са оних места са којих не би то могли очекивати", каже Драгиша Милосављевић, историчар уметности.

Храм је заправо чудесно сведочанство напора хришћана да се сачува православни дух у времену османског Ужица, додаје Милосављевић, уз драгоцену ризницу коју чува.

"Сва ова три века памти невоље, али чува и баштини дивне предмете који су рад ужичких кујунџија, ту су дивни филигрански крстови, сребрни, онда златовез вероватно наших жена побожних и честитих, иконе које су са разних страна доношене, посебно бих нагласио икону Христа Пантократора", наводи Милић Драговић, протојереј-ставрофор, старешина цркве.

Плаштеница коју је издао епископ рашки Глигорије почетком 18.века, материјални је доказ постојања богомоље од 1721.године у којој су од 2006.године, када је темељно и потпуно обновљена, свакодневна служења, а сутра, поводом црквене славе и 3 века постојања, свету архијерејску литургију служиће епископ жички Јустин уз саслужење свештенства и верног народа.