Родила шљива у Банату, посла и за раднике из Северне Македоније

Гране су се савиле до земље под притиском крупних и слатких плодова шљиве. Скупљају их вредне жене из Северне Македоније које су дошле да зараде дневницу.

"Волим да радим, није ме срамота да берем јабуке, шљиве.Није тежак посао, може да се ради и зараде паре", каже Мара Попов, из Криве Паланке. 

Њена земљакиња Славица Јовановић каже да има четворо деце, које мора да школује и издржава.

У јужнобанатским воћњацима не гаји се много шљива, јер је веома осетљива, али ако се земљиште добро припреми ни добар род не може да изостане:

"Треба узети узорак земље додавати по потреби стајско и вештачко ђубриво и све остало што је потребно и на тај начин се додтано побољшава плодност земље", каже Зоран Поповић, воћар из Банатског Брестовца. 

Захваљујући изузетним временским условима овде ће имати 30 тона шљиве по хектару која ће након прераде завршити у храстовим бурадима и теглама џема,а већи део производње намењен је за извоз.

"Апсолутно од комплетне шљиве хоћемо да произведемо ракију. План нам је да касније сушимо шљиву и да правимо пекмез и да имамо једну домаћинску задругу која ће продавати праву ракију, сушену шљиву и џем", каже Јовица Божић, произвођач шљиве из Омољице.

Произвођачи воћа из Банатског Брестовца и Омољице у досадашњу производњу уложили су своја средства, али очекују убудуће и помоћ државе.

"Мислим да је држава препознала воћарство као потенцијал за развој и зато се доста људи и одлучује да инвестира у то као што смо се и ми одлучили", каже Јовица Божић.

Овде размишљају да развојем пољопривредне задруге и продајом домаћих производа подстакну и развој сеоског туризма, јер желе да се врате традицији од пре Другог светског рата када је овде под виноградима и воћњацима било 450 хектара и када су по квалитетно домаће пиће долазили купци из Чешке, Аустрије и многих других земаља.