За винограде ће се тек видети, али се вишњи у тополском крају не пише добро

У засадима породице Никодијевић 850 стабала вишње. Гајили су је 25  година, сада је секу. Мали део рода продали су по 45 динара, сада је цена дупло нижа, откуп је стао.

Ана Никодијевић из Овсишта покушаће већи део ове вишње коју секу да преради и направи финални или полуфинални производ. Остатак ће или пропасти, или ће га поделити свима који то желе, бесплато! 

 За разлику од Ане, Милан Николић није ни почео бербу на својим плантажама. Каже да за цену од 25 динара по килограму нема рачуницу.

" Не могу да се уклопим ни за радну снагу коју треба да платим, а камоли за неку другу математику. Реална цена, да би могао произвођач да очекује неку минималну зараду, је око 70 динара. Произвођачу би тада остало 10 динара, кад плати радну снагу и остало," рачуна Милан.

Берачи у тополском крају за килограм убраних вишања наплаћују 25 динара. Толика је и  откупна цена. Да би уштедели бар на радној снази, многи су се одлучили за машинску бербу. Миодраг Николић из Божурње каже да ће захваљујући томе предати вишњу, иначе не би имао коме да је преда.

Иако је календарски берба при крају, тополски вишњици, по свему судећи, остаће пуни рода, а многе породице без очекиваног прихода. Откупљивачи и хладњачари у том крају кажу да је облачинска вишња лошег квалитета са малом количином шећера и суве материје,  и не задовољава стандарде иностраног тржишта. За извоз, тврде, сада иде само конзумна вишња и то у ограниченим количинама - на тржишта Русије, Пољске и Румуније.