Светски дан Рома: вишедеценијски проблеми у сенци пандемије

Тог 8. априла 1990, најбројнија национална мањина у Европи добила је званичан назив, заставу и химну – најважнија обележја националног идентитета једног народа. Разлога за славље има пуно, али ће ове године изостати због ситуације са вирусом корона.

„За сада нећемо ништа, не можемо, ово је вирус и нема друштва, нема окупљања, нема тога“, истиче Ника Шајин из Вршца.

У Вршцу ромски народ је на матерњем језику информисан  о заштитним мерама. Чувају се колико могу, већи део њих носи заштитне маске и углавном поштују мере.

„Сви се придржавамо и кад крене тај полицијски час, могу да кажем да стварно нема никога на улици, сви по дворишту нешто радимо“, каже Дарко Ранисављевић из Вршца.

Вишедеценијски проблеми са којима се Роми суочавају и даље их муче незапосленост, образовање, проблеми становања. У овом тренутку, здравствена заштита и хигијенски услови ипак су на првом месту.

"Са тим циљем су пре три недеље овде у насељу били лекари из превентивне здравствене заштите, обишли су комплетно становништво и обавили прегледе и тада смо донели закључак да је овде стање у реду", наглашава Татјана Николић, члан градског већа задужена за социјална питања.

Онај број становника који је искључен са водоводне мреже због дуговања или неког другог разлога биће прикључен на мрежу док траје ванредно стање. Мобилни тимови за подршку ромској националној мањини у Вршцу свакодневно су на терену, обилазе и едукују своје сународнике.

„И овом приликом апелујем на све Роме и Ромкиње, посебно на оне који долазе из иностранства, дакле из земаља које су жариште ковида 19, да остану у својим домовима и да тиме заштите и себе и своје ближње и да овај, нама овако важан, празник не честитају пољупцима него уз осмехе“, каже Алиса Шајин, координатор за ромска питања у градској управи у Вршцу.

Национални дан, најбројнија национална мањина у Србији данас ће обележити онако како то мере заштите налажу: у кругу најближих и без већих друштвених окупљања.