Зајача деценијама црна еколошка тачка

Зајача је једна од црних еколошких тачака у Србији. На вишедеценијски проблем у селу  прошле године указали су мештани, револтирани и забринуту за здравље најмлађих, посебно након мерења присуства олова у крви деце.

Топионица која је приватизована 2006. године предузела је све потребне мере, а из Министарство енергенитике, развоја и животне средине најављују да ће се држава укључити у решавање, такозваног историјског загађења у селу.

Топионица да ради и мештани да буду здрави, заједнички је, кажу, интерес свих. Последњих месеци мерења емисије гасова у ваздуху у селу су свакодневна, инспекцијске контроле у Топионици редовне, а пријава за загађивање средине није било.

"Нема више гушења од кад су нам изашле прве анализе деце. Они су доста тога урадили, доста се примети да иде на боље, да је већ много боље", каже Слађан Васиљевић.

Томислав Максић каже да у селу сада више воде рачуна и децу опомињу на сваком кораку, како да се понашају, да перу руке и да се пресвлаче.

У најсавременију технологију у Топионици су уложили 15 милиона евра. Уз добијене сертификате кажу и превентивне мере дају резултате. Године 2011. имали су 18, а прошле године два оболела радника.

"Строго нам је забрањено ношење радних одела кући на прање, јер то се врши у фирми, пре смо носили, а од пре три четри месеца само у фирми и сваки дан тако", каже Вучетић Синиша, радник у Топионици.

Проблем аерозагађења је решен, регулисан и систем отпадних вода, али је деценијама таложено олово и даље на сеоском земљишту.

"Неки сеју, а неки су одустали од сетве било чега, јер је процурила информација да је земљиште загађено још од седамдесетих година", каже Светлана Стефановић.

Да је село већ деценијама црна еколошка тачка потврдили су и у надлежном министарству. Такозвано историјско загађење настало је још од рада рудника антимона.

Министарка енергентике, развоја и животне средине Зорана Михајловић каже да проблем јесте контаминирано земљиште и да је то оно чиме се шест месеци ово министарство бави.

"Ми припремамо пројекте којима ћемо делимично и потпуно да решимо проблем Зајаче. Делимично тако што ми за пет до шест дана расписујемо јавни позив за понуђача који ће да нам уради то делимично чишћењ,е односно ремедиацију земљишта, а коначно проблем Зајаче ћемо решити са Европском унијом зато што то кошта", каже министарка.

Директор Рудник и Топионица олова у Зајачи Јасмина Милутиновић каже да ће санација више него добро доћи и помоћи мештанима да мирно живе у Зајачи.

"Нама у Топионици ће донети, такође мир и биће доказ да су наше анализе добр, јер ми не загађујемо земљиште", каже она.

Чишћење земљишта финасираће се из Републичког буџета. Средства из Европе неопходна су за најобимнији и рајскупљи посао. Рудничка депонија уз Топионицу и насеља деценијама чека на санацију.

"Цело ово брдо је депонија. На хектар и по наталожено је преко 600.000 тона антимонске шљаке. Када се депонија санира коначно ће бити решен еколошки проблем за шта је потребно 3,4 милиона евра.