Може ли образовање да одговори захтевима тржишта, једна од тема на Копаоник бизнис форуму

На Копаонику се одржава 30. јубиларни Бизнис форум, а централна тема је тежња за одрживом економијом у неизвесним временима - Велики изазови за Србију и Западни Балкан. Светлана Кисић из организације Достигнућа младих у Србији каже за РТС да се о науци, образовању говори годинама на Бизнис форуму и да 70 одсто наших фирми не може да пронађе раднике са потребним знањима и вештинама.

Светлана Кисић из организације Достигнућа младих у Србији изјавила је гостујући у Дневнику РТС-а да у тренутку када технологија изузетно напредује са људским ресурсима нисмо довољно спремни да одговоримо тим захтевима. "Динамичне промене које доносе нове технологије захтевају нова знања и вештине", каже Кисићева.

Према њеним речима, формални образовни систем не успева довољном динамиком да прати промене и да одговори захтевима тржишта рада.

"Показало се по истраживањима да 70 одсто наших фирми не може да пронађу раднике са потребним знањима и вештинама. Зато се дешава да кад дипломци заврше факултет чекају дуго на посао и нису припремљени за прво радно место. Да би се помогло формалном образовању користе се неформални облици образовања - пројекти, радионице, такмичење, игре где они кроз један спонтани начин развијају способности", наводи Кисићева.

У развојању неформалног система образовања значајну улогу, каже, може имати пословни сектор.

"Ми смо на Форуму поставили тему како ефикасно развијати компетенције да покренемо пословну заједницу да се активније укључи у развијање неформалног образовања. Ми смо озбиљној ситуацији као земља. О науци, образовању, иновацијама се годинама говори на Бизнис форуму. На прошлом форуму скоро да није било панела на ком се није говорило о образовању као о критичном фактору развоја, јер је основни ресурс за развој људи. Ми смо у ситуацији да нам се због демографских негативних трендова смањује расположива радна снага и стари популација. То ствара нове трошкове и ако желимо да се развијамо морамо ићи на високо продуктивне гране и нове технологије", напомиње Кисићева.

Каже да су млади веома заинтересовани и зато је важно ићи на те облике где се спонтано укључују као кроз игру.

"Фантастичан пример је ученичка компанија. То је пример најбоље праксе и срећом постоји код нас. Реализује се тако што ученици имају пословну идеју, праве тимове, имају производ и праву услугу и кроз тај рад тимски, показало се кроз истраживање, они развијају самоувереност, критичко и аналитичко мишљење, тимски рад, креативност и постају свесни потенцијала", каже Кисићева.