Мићовић: Цела Европа је вукла залихе дизела из Русије, српско тржиште се добро сналази

После децембарског ембарга на увоз руске сирове нафте и ограничења цене на 60 долара, Европска унија и земље Г7 од 5. фебруара уводе и забрану увоза руских деривата. Уследио је и одговор Русије, од фебруара до јуна забранила је испоруку нафте земљама које лимитирају цену. Бриселске нафтне санкције погађају и српско тржиште.

Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да је 5. децембар превазиђен као потенцијалнo велики проблем, за сада се све рафинерије у Европи успешно снабдевају сировом нафтом из других извора, тако и рафинерија у Србији.

Издваја две ствари када је реч о дериватима. "Не могу деривати нафте из Русије да се увозе у ЕУ и деривати нафте добијени прерадом руске нафте не могу да се извозе из земаља које прерађују такву нафту", објаснио је Мићовић.

То су поново нове баријере на регионалном и глобалном тржишту које ће нафтне компаније превазићи, али је сувише баријера, оне нису питање 5. децембра или 5. фебруара, оне ће трајати годинама, истиче Мићовић.

Говорећи о залихама у Србији, Мићовић каже да је биланс дизела када је у питању тржиште Србије претходних година био такав да је у Србију долазио дизел делом из Русије – врло мале количине, који је заиста произведен у Русији, али су долазиле значајне количине – удео увоза из рафинерија које данас прерађују руску сирову нафту – рафинерије у Бугарској, Мађарској, Словачкој.

Све три рафинерије могу данас да прерађују и нафту из Русије, али не могу те деривате да извозе ван својих земаља, то потенцијално у Србији може бити проблем, мада све те рафинерије гледају да немају 100 посто руске нафте, тако могу да снабдевају тржишта у окружењу која су до сада снабдевали, објаснио је он.

"Српско тржиште се сналази, потрошачи ништа неће осетити, нити су до сада осетили", подвукао је Мићовић.

За неколико дана биће пуних годину дана рада на регулисаном тржишту, што је компликовано за било коју привредну област, па тако и за нафтни сектор.

Цене горива и котације

На флуктуације цена на бензинским станицама, максимално дозвољених малопродајних цена које одређује држава, поред тога што зависе од котација дизела и бензина на Медитерану, утиче и курс долара и зависни трошкови увоза које све нафтне компаније достављају Министарству енергетике, на основу чега се одређују максималне цене.

Према његовим речима, котације су стабилне, забележили смо пад котација, пала је котација дизела и бензина последњих недељу дана због тога што су залихе дизела превелике, последњих месец дана увозило се из Русије више него икада пре.

Мићовић је рекао да је регионална котација дизела пала као последица набилдованих залиха.

Цела Европа је заправо вукла залихе дизела из Русије у периоду до 5. фебруара, неће бити потражње, цене иду надоле, објашњава генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије.

Ефекти мера

Постоје ефекти који су дугорочни, последице годину дана рада у регулисаном тржишту неће бити нимало једноставно превазићи за многе у нафтном сектору.

Први су то осетили они који немају могућност да финансирају малопродају из другог бизниса, не могу да покрију трошкове рада бензинских станица.

"Имамо несрећно решење продаје аграрног дизела где се пуно расипа. Никада нисмо имали овакву потрошњу аграрног дизела у новембру, децембру, јануару, када нема пољопривредних радова, јасан је знак да се троши ненаменски, да се препродаје", указује Мићовић.

Држава је имала најбољу намеру да снабде пољопривреднике, али то је урађено на начин потпуно нерационалан и који урушава цело тржиште, истиче Мићовић.

Европа и Запад ограничили су 5. децембра цену руске нафте на 60 долара. Русија забрањује извоз нафте земљама које примене то ограничење.

Гомилају се препреке, редовни извори снабдевања се замењују алтернативним изворима, а када алтернативни постану главни, онда немате алтернације, доводи се у ризик у неком будућем периоду.

Цело тржиште је мање отпорно на поремећаје, поремећаји су могући – да ли ковид поремећај, да ли неке елементарне непогоде, овакво тржиште са баријерама је слабо отпорно на поремећаје и онда ће доћи до изражаја државне залихе, колико могу да помогну да се неки поремећај превазиђе.

Битно је у овом периоду и за Србију и за друге државе да ниво залиха држе на високом нивоу да би превазишли поремећаје.

Тржиште у већем ризику него пре

Мићовић каже да је дугорочно цело тржиште у већем ризику него пре.

"Замислите да се заглави неки танкер у Суецу, више робе ће долазити до Медитерана и Европе туда. Сви ћемо пролазити кроз период компликованог рада, трошкови су већи, треба довлачити неке деривате нафте из Индије, Турске, са Блиског истока, то диже трошкове логистике, компликује транспорт", рекао је Мићовић.

Потрошачи долазе и точе гориво, осим у Италији и Француској, где се превише администрирало на тржишту, закључио је Мићовић.