Каква ће бити жетва - зашто је важно да се у Србији сеју зрна нове генетике

Стање усева, засада и расада није ни тако добро, ни тако лоше. Процена је да овогодишњи принос пшеничног зрна неће бити већи од два и по милиона тона. Проф. др Борислав Кобиљски из "Биогранума" истиче да је неопходно направити нове сорте које ће бити спремне да одговоре климатским изазовима.

Процена је да ће овогодишњи принос зрна бити приближно исти као десетогодишњи просек од 2012. до данас. Нећемо пожњети мање од два, ни више од два и по милиона тона пшеничног зрна подношљивог квалитета.

"Оно што морамо да урадимо је да направимо сорте које ће бити спремне да одговоре климатским изазовима. Не да се боримо да мењамо климу, али можемо да променимо избор сортимента и технологије производње", истиче проф. др Борислав Кобиљски из "Биогранума".

Главни проблем модерне цивилизације су климатске промене, написао је професор Драган Ђуричин. Оне утичу на варљиво време ницања и развој пшенице па се зато мора тражити одговор.

Сетвом двосезонске "2С" сорте смањиће се негативни утицај климатских промена и сејати хлебне сорте пшенице наших селекционера, настале у семиаридној клими и на земљиштима Србије.

Треба ићи у сусрет климатским променама и захтевима пшенице, јер овакво стање класа на неким њивама није због климатских промена, него негативног понашања оних који сеју.

"Сорте које у себи имају нови тип генетике, потпуно нових гена који доносе отпорност на сушу, толерантност на више температуре, које доприносе бољем наливању зрна у стресним условима, средини су показале своју пуну вредност", указује Кобиљски.

Променити однос према зрну: клима и земљиште упућују нас да сејемо сорте пшенице посебног квалитета, уместо високог приноса, висок квалитет јер не кошта, а има сигурну прођу на тржишту.