Производња шарана преполовљена, без помоћи државе домаће рибарство ће се тешко спасти

Александар Стајчић истиче да, иако је интерес произвођача да производња опстане, без помоћи државе и са превисоким наметима, тешко да ће се спасти домаће рибарство.

"Дуги низ година домаћа производња покушава да одржи континуитет, квалитет и квантитет у производњи. Са почетком ковид кризе читав процес пропадања и отежаног пословања се убрзао. Од 2020. године као резултат дошло је до тога да на тржишту нема довољно домаће рибе, тражња и цена су порасле. У наредном пероду због читаве проблематике у самој прозводњи неће се ствар лако исправити, тако да у следеће две или три године можемо очекивати висок ниво цена домаће рибе", поручује директор "ДТД рибарства".

Додаје да високи оперативни трошкови чине производњу скупом и економски неефикасном у односу на производњу у уколним земљама и земаљама централне Европе.

"Намети водопривредних предузећа су јако високи, вода као основни ресурс је јако скупа и утиче на цену рибе. Преко Министарства пољопривреде смо предлагали да водопривредна предузећа произвођачима помогну тако што ће смањити или укнути водопривредне дозволе док се не опоравимо. Нажалост, нисмо дошли до неких значајних резултата. Оно што је потребно је, сем разумевања, да се рибарству Србије стварно помогне јер без тога ћемо остати на нивоу традицоналне производње шарана и пастрмке, а заправо ресурс који поседујемо као држава је јако велики и има потенцијал", поручује Стајчић.

Према његовим речима, према калкулацији коју је тражило Министарство финансија, дошло се до тога да скоро милијарду динара држава приходује на основу различитих такси, субвенција, давања у буџет Србије.

"Директне субвенције које износе 10 динара по килограму продате рибе дају за трошак држави 40 милиона динара. Када видите ту несразмеру, намеће се закључак да аквакултура служи као извор за пуњење буџета. У ЕУ не постоје директне субвенције за прозводњу, постоје давања која нису директна субвенција, али подижу ефикасност производње, очување биодиверзитета, очување рибњачке производње", каже потпредседник Групације за рибарство при Привредној комори Србије.

Наглашава да стратегија развоја сточарства, а самим тим и аквакултуре, у Србији није јасно дефинисана и да због тога долази до великих амплитуда у прозводњи, потражњи и ценама.

Александар Стајчић каже да се претежно са свих страна света увози морска риба, свежа и замрзнута, док се свежа риба увози из околних земаља, најчешће Хрватске и Грчке.

Додаје да се увезе до 50.000 тона и да је риба на домаћем тржишту квалитетна.