Рат у Украјини погурао раст цена житарица од Чикага преко Париза до Србије

Месецима житарице у свету поскупљују. Цене на берзама преливају се и на Србију.

Милош Јањић наводи за РТС да је  раст цена у нашој земљи нешто мањи него на берзама у Чикагу и Паризу, али да се све оно што се дешава на светским берзама прелива и код нас.

"Цена пшенице код нас на продуктној берзи је 40 динара без ПДВ-а, што је историјски максимум, кукуруз је 34 динара без пореза, соја се сада нешто примирила, била је 84, сад је између 82 и 82,7", каже Јањић.

На питање колики приноси могу да се очекују, одговара да бележимо мање количине падавина, те да се за пшеницу очекује нешто мањи род, као и за соју, али да ће кукуруза бити више него што су прелазне залихе.

"Мањак падавина бележимо и код нас и у Западној Европи и у Америци, и то је оно што подгрева тржиште. Са друге стране, ми можемо да видимо, ако гледамо аналитику и статистику, да се процењује да ће кукуруза бити више него прелазне залихе које се процењују на 305 милиона тона за свет, односно 290 милиона тона у односу на претходну годину. За пшеницу се очекује нешто мањи род, као и за соју, али у сваком случају постоје прелазне залихе", објашњава Јањић.

Али ту је проблем, додаје он, распоређеност тих крајњих залиха у свету.

"У Кини се налази око 50 одсто залиха пшенице, а око 70 одсто залиха кукуруза. Али генерално што се тиче и света и нас, има довољно", истиче Јањић.

"Очекује се тренд високих цена свих житарица и уљарица на светском тржишту" 

На питање да ли се већ тргује новим родом одговара:

"Новим родом пшенице се трговало по 37,5 динара без ПДВ-а, то је изузетно висока цена за ово доба године и то су већ неки наговештаји – нити продавци, нити трговци, нити извозници не очекују да ће бити нижа цена односно очекује се даље тај тренд високих цена генерално свих житарица и уљарица на светском тржишту", објашњава Јањић.

Изузетно је тешко, каже он, предвидети колико ће пшеница, али и остале житарице, коштати наредних месеци.

"Геополитика у овом тренутку компликује ствари. Све ове неке фундементалне ствари које утичу додатно се подгревају политиком. Тако да зависи колико ће све ово трајати и какав ће бити утицај. Имамо вест да луке и даље не фуннкционишу, они имају велике количине заробљене робе. Треба да стигне и нови род", оцењује Јањић.

На питање могу ли земље увознице да пронађу алтернативне изворе снабдевања житарицама и колико је то тешко, одговара да су оне биле традиционално окренуте ка овим тржиштима, али да је сада логистика проблем, више милиона тона житарица не може да се извезе због инфраструктурних проблема и блокираних лука.

Проблем настоји да се реши транспортом преко копна.

"Сад Украјина гледа како да извезе робу копненим путем, много су мање количине у питању, теже је. Једноставно, велики купци као што су Блиски исток, Север Африке, који су куповали морају да се преоријентишу. За сада успевају да се снађу, али све то додатно подгрева на неким другим тржиштима цене и све остало", наводи Јањић.

На питање да ли се њима јављају неки нови купци, одговара да се јављају из региона, али и да се појављују нови из земаља које нису биле наши традиционални купци.