Читај ми!

НБС: Нема разлога за панику, контролишемо рад мењачница

Народна банка Србије је прошле недеље наложила свим пословним банкама да обезбеде довољно страног новца и за мењачнице које су за њих везане. У петак је и контролисала по ком курсу мењачнице купују и продају страну готовину. Никола Драгашевић из НБС је навео да нема разлога за панику и појачану куповину готовине у страним валутама и да је банкарски сектор довољно ликвидан. Напоменуо је и да се рад мењачница континуирано контролише.

Никола Драгашевић, генерални директор Сектора за монетарне и девизне операције Народне банке Србије, истакао је да нема разлога ни за какву панику и ни за какву појачану куповину готовине у страним валутама, као ни за подизање девиза из банкарског сектора.

Напоменуо је да је банкарски сектор "довољно ликвидан и довољно капитализован".

"Када кажемо ликвидан, банкарски сектор може веома ефикасно, веома промптно, односно без одлагања да реагује на све захтеве својих клијената, на све потребе за плаћањима или подизањем одређених депозита. Дакле, има довољно и динарске и девизне ликвидности. Добро капитализован значи да су депозити клијената и правних и физичких лица сигурни у банкарском сектору", казао је Драгашевић.

Додао је да су физичка лица и предузетници у складу са Законом о осигурању депозита додатно заштићени, пошто су депозити осигурани до износа од 50.000 евра.

Никола Драгашевић је истакао да НБС континуирано, по потреби, снабдева банкарски сектор и динарском и девизном ликвидношћу и да не желе да дозволе да било шта угрози стабилност општег финансијског система и финансијског тржишта.

"У протеклом периоду видели смо појачану тражњу за страном готовином у мењачницама и банкама и појачали смо снабдевање банкарског сектора том ефективом, односно тим страним новцем. Дакле, нема никакве потребе нити разлога или основа за панику, за појачану тражњу за тим новцем, јер њега има сасвим довољно", истакао је Драгашевић.

Нагласио је да је најбољи начин да се панично понашање спречи или заустави јесте да НБС обезбеди сасвим довољно девизне ликвидности и да је то оно што континуирано раде.

"Ми нисмо чекали кризу да бисмо нешто појачали или нешто обезбедили. Унапред смо формирали довољне девизне резерве, унапред смо формирали довољно и динарске и девизне ликвидности и у банкарском сектору, тако да може да се одговори на појачану тражњу клијената", казао је Драгашевић.

"НБС континуирано контролише рад мењачница, казне за све који се не придржавају прописа"

Никола Драгашевић је објаснио да НБС континуирано контролише рад мењачница, не само када је неизвесност повећана.

"Гувернерка је претходне недеље одмах покренула иницијативу, заједно са колегама које се баве директно надзором овлашћених мењача, да се повећа број мењачница које се контролишу и да се повећа опсег градова који су под контролом. Дакле, кренула је већа контрола рада мењачница широм Србије, са фокусима, наравно, на већим градовима", рекао је Драгашевић.

Додао је да се, према првим назнакама тих контрола, мењачнице крећу у оквиру распона курсева који је прописан одлуком Народне банке Србије.

"Конкретно, за валуту евро, знамо да постоји ограничење за овлашћене мењаче и јавног поштанског оператора да званични средњи курс плус минус 1,25 процената јесте распон куповног и продајног курса за евро. Уколико се овлашћени мењачи не буду понашали у складу са прописима, постоје и новчане казне, али постоји и казна одузимања дозволе или овлашћења за обављање тог посла", навео је Никола Драгашевић.

Новчане казне, додао је Драгашевић, могу се кретати за физичка лица и појединце од 10.000 до 500.000 динара, док се казне за правна лица крећу од 100.000 до два милиона динара.

Поручио је да је циљ контроле мењачница да се оне уреде и да не смеју да примењују курсеве који нису дозвољени, а да ће сви који се не буду понашали у складу са прописима бити кажњени.

Говорећи о провизијама које мењачнице могу додатно да наплате приликом куповине ефективе од грађана, Драгашевић је рекао да је провизија ограничена на један проценат од куповног курса који мењачница има у својој курсној листи.

Никола Драгашевић је објаснио да је подизање курса у мењачницама претходних дана изазвано изузетно великом концентрисаном тражњом у мењачницама и да то не одсликава реалан девизни курс динара према евру у читавој земљи.

"Званичан средњи курс формира се на основу међубанкарске трговине сваког дана и он је данас 117,6174. Дакле, говоримо о курсу који је стабилан у претходних готово десет година. Последње две или три године, како је повећана неизвесност у међународном окружењу, говоримо о појачаној стабилности девизног курса и Народна банка је показала да то нема своју алтернативу, да ћемо обезбеђивати стабилност девизног курса, без обзира на то да ли смо суочени са притисцима ка његовом јачању или слабљењу", навео је Драгашевић.

Истакао је да је у периоду од 2017. до 2019. године било снажних притисака ка паду курса, односно ка јачању динара.

"Тада смо се одговорно понашали и повећавали своје девизне резерве. Тада смо купили пет милијарди евра у нето износу и могли спремно да дочекамо и корона кризу и све оно што је уследило након тога, 2020. године смо искористили то да одржимо стабилност курса, у 2021. смо опет у нето износу повећавали резерве и сада смо на крају 2021. ову кризу дочекали са готово рекордним нивоом девизних резерви од 16,5 милијарди евра", казао је Драгашевић.

Истакао је да НБС захваљујући континуираној комуникацији са свим тржишним учесницима може унапред и рационално да реагује у много мањим износима него што је то раније било, користећи одговорно резерве које стоје на располагању.

"Раст штедње од почетка године готово 150 милиона евра, повлачење није много приметно"

Говорећи о штедњи, Никола Драгашевић је казао да девизна штедња од почетка године има раст од готово 150 милиона евра.

"Последњих неколико дана, односно у последњој недељи, свакако нешто што је аналогно повећаној тражњи за ефективним страним новцем у мењачницама јесте и негде појачано повлачење депозита или штедње грађана из банкарског сектора", навео је Драгашевић.

Додао је да то није попримило толики износ да би се девизна штедња, на нивоу од два и по месеца, смањила и да то повлачење није толико приметно.

"Морам да поновим да не постоји ниједан разлог. Банке су ликвидне, добро су капитализоване, депозити су осигурани до 50.000 евра. Дакле, постоји неколико система за заштиту депозита клијената. Нема никакве потребе нити утицаја ове кризе на домаћи банкарски сектор да би постојала одређена паника или тражња за повлачењем тих депозита из банкарског сектора", истакао је Драгашевић.

Напоменуо је да ће НБС у наредном периоду, за случај потребе и повећане тражње за страном готовином, снабдевати банкарски сектор.

"Морам да напоменем да ми сасвим имамо довољно тог страног кеша у нашим трезорима. На почетку корона кризе, НБС је велику количину тог кеша додатно купила, иако је имала на располагању сасвим довољне количине и то ће урадити уколико буде потребе", рекао је Никола Драгашевић.

Објаснио је да уколико би се тражња наставила у наредном периоду, што се не очекује, НБС може да, без додатне набавке готовине, три и по месеца без проблема снабдева банкарски сектор.

Говорећи о последицама пада рубље, која је тренутно слабија од динара, Драгашевић је објаснио да је рубља ослабила за готово 40 одсто према долару и око 37 процената према евру.

"Ми то конкретно овде не осећамо. Банке имају могућност да котирају и рубљу на својим курсним листама, међутим, морам да кажем да немају обавезу котирања рубље. Уколико котирају, банке могу и проширити сплет куповног и продајног курса. Оно што морам да нагласим јесте да, за разлику од стабилности коју ми имамо овде, нестабилности су изложене све валуте у региону. Мађарска форинта ослабила је у претходне две недеље осам процената, чешка круна од пет до шест посто, пољски злот чак седам посто", казао је Никола Драгашевић.