Шта извозимо, а шта увозимо у Русију и Украјину – на чему ћемо у Србији прво осетити последице рата

Прошле године Србија је у Русију највише извозила свеже и сушено воће, више од 148 тона, у вредности од око 114 милиона евра. После тога, више од скоро 16.500 тона гума за аутомобиле, вредности скоро 69 милиона евра, затим следе лекови, прибор за одећу, хартија и картон.

Из Русије прошле године је увезено више од 1,7 милиона тона гаса, потом нафта, затим следе сва ђубрива сем сирових и дуван.

У Украјину је 2021. највише извезено сировог ђубрива, скоро 68.000 тона, у вредности од скоро 25 милиона евра, затим следе производи од пластике, опрема за домаћинства, гуме за аутомобиле и прерађени метали.

Из Украјине увозимо највише руду гвожђа у вредности од скоро 96 милиона евра, прерађене метале и и фурнир и друго обрађено дрво.

Русија је, иначе, највећи светски извозник пшенице и заједно са Украјином извозе више од четвртине светских потреба за пшеницом.

Србија за сада нема разлога за бригу с обзиром на то да је и она једна од значајних земаља извозница пшенице, каже Жарко Малиновић из Привредне коморе Србије.  

"Ми смо нето извозници пшенице, и у том смислу немамо изазова када говоримо о снабдевању домаћег тржишта, како сирoвим житом тако и производима од жита, као што је брашно", рекао је Малиновић.

Оно што јесте за нас сада изазов, каже Малиновић, то је како да водимо рачуна о нашој снабдевености јер ће се добављачи и купци, у недостатку да набаве производе са тржишта Русије и Украјине, обраћати нашем тржишту. 

Веома је, истиче, важна мера коју је држава предузела, а то је да јача робне резерве и на тај начин омогући несметану снабдевеност домаћег тржишта.

Важно да јачамо економију и купујемо домаће производе 

"Последње две године имамо перманентну кризу изазвану ковидом, имамо ситуацију када морамо да тражимо алтернативу и јако је важно да имамо јасну стратегију и да заједно радимо,  и државне институције и привредна комора и привредници", рекао је Малиновић.

С друге стране, наводи Малиновић, и ова криза као и претходне говоре колико је важно да јачамо домаћу економију и да као потрошачи купујемо домаће производе. 

"Управо у прехрамбеном сектору, ми јесмо јаки и јесмо неко ко задовољава потребе домаћег тржишта", рекао је Малиновић.

Према његовим речима, више од 80 одсто прехрамбених производа су домаћи и ту нема бојазни за грађане.

"Немамо значајна померања у тражњи, водимо рачуна о томе да наше тржиште буде снабдевено, да глобална кретања и померања не утичу на цене код нас", рекао је Малиновић.

Добро да грађани не гомилају залихе

Подсетио је да су на снази мере Владе Србије којима је ограничена цена основних група намирница и додао да не очекује значајне поремећаје.

"Добро што су грађани одговорно схватили ситуацију и не гомилају залихе као што су то радили у првим месецима пандемије", рекао је Малиновић.

Хрватски медији преносе да би због санкција Русији могла да испашта њихова привреда, наиме 25 одсто свих прихода им је са руског тржишта. 

"Ми нисмо у сличној ситуацији, ми нисмо увели санкције Русији, оно што је за нас изазов – како оранизовати транспорт и логистику у оваквим ситуацијама", рекао је Малиновић и подседио да је Србија успела да откочи наше камионе на украјинско-румунској граници.

Други изазов је, каже Малиновић, функционисање платног система јер зависимо од одлука које се доносе на глобалном нивоу и скренуо пажњу компанијама да буду обазриве, да кроз комуникацију са својим банкама добију јасну информацију како да поступају.

Резерве нафте и гаса обезбеђене

Што се тиче нафте и гаса, Малиновић је рекао да су од надлежних институција добијене гаранције да су резерве обезбеђене и да су сва складишта пуна. 

Указао је да су цене енергената значајно повећане, али да је снабдевање за сада стабилно.

"Нама је важно да пратимо каква ће бити пољопривредна сезона. Уколико будемо имали квалитетну пољопривредну сезону, вишак може да обезбеди супституцију и на тај начин у макроекономском смислу немамо значајна померања", рекао је Малиновић.