Расту цене енергената – ЕУ и САД спремају кризни режим

Холандија, која 40 одсто енергије добија из гаса, а трећину тог енергента увози из Русије, предузима додатне мере у случају несташица. Прва мера је да индустрија у случају поремећаја смањи потрошњу. Сигурност снабдевања Мађарске гасом биће и једно од кључних питања на самиту са Русијом, следеће седмице.

"Влада Мађарске, у спољним односима, дала је приоритет националним интересима. Како цене енергената расту, Мађарска жели да ојача своју енергетску безбедност. Желео бих да се повећа количина гаса и преко нивоа који се испоручује на основу дугорочног мађарско-руског договора закљученог прошлог септембра", рекао је Виктор Орбан, председник Владе Мађарске. 

Од снабдевања плавим енергентом зависи и грејање, а посебно производња и цене струје, јер се велики део европске потрошње покрива из гасних електрана. Цене су задржале висок ниво, гас премашује 1.100 долара за хиљаду кубика, а мегават сат струје је 240 евра. Прогнозе нису оптимистичне.

"За ову годину за наш регион све прогнозе су да, чак и за други квартал где су цене обично ниже, да цене неће ићи испод 200 евра по мегават сату. Ако мене питате, ја мислим да се никада више неће вратити на ниво од 60 евра", Милош Младеновић, директор српске берзе електричне енергије "СЕПЕКС".

Уз најаву нових поскупљења, државе проширују и пакете подршке грађанима. Аустријска влада је за те намене издвојила 1,7 милијарди евра и удвостручила једнократну помоћ за најсиромашнија домаћинства.

"Грађани у Аустрији, али и у целој Европи, суочавају се са снажним растом цена, пре свега енергената. Одлучили смо да сваком домаћинству, изузев оних са највишим примањима, надокнадимо енергетске трошкове у висини од 150 евра", каже Карл Нехар, канцелар Аустрије.

Барел нафте премашује 90 долара, и уколико настави да расте, погураће и цене транспорта.