Читај ми!

Колико је интересовање за "рударење" и да ли ће се у маркетима у Србији плаћати криптовалутама

Око 200.000 грађана у Србији поседује неку криптовалуту – процене су стручњака, а интересовање је порасло након што је та област препозната и у законодавству. С друге стране, од почетка примене Закона о дигиталној имовини, који је на снагу ступио 29. јуна ове године, десетак правних и физичких лица било је принуђено да престане да пружа услуге у вези са виртуелним валутама након спровођења контроле Народне банке Србије. Трговање и такозвано "рударење" већ су узели маха у свету, а неке земље су омогућиле и плаћање таквим валутама, међу којима је однедавно и Хрватска.

Добра инвестиција или рискантан потез замене реалног новца за виртуелни. Дигиталну имовину иза које не стоје банке нити друге институције поједини стручњаци виде као финансијску будућност, други указују на многе ризике.

Док су неке земље у свету ограничиле или потпуно забраниле употребу криптовалута, Србија је Законом о дигиталној имовини правно регулисала начин пословања у тој области, а компанијама које се баве куповином и продајом донела нове услове у вези са оснивањем и лиценцирањем.

"Корисници, имајући у виду да нико не гарантује за њихове улоге, према овом закону имају нека минимална права која се огледају у могућности да поднесу пријаву, у могућностима да добијају неке предуговорне информације, да закључе уговор и на крају крајева пред нашим судовима и да утуже ту компанију ако дође до повреде уговорних права", указао је Дејан Девић из НБС. 

Криптовалуте као средство плаћања

Корак даље у тој обасти су криптовалуте као средство плаћања. Поједине светске платформе за онлајн трговину са седиштем у Сједињеним Државама већ су прихватиле такву опцију или су за њу отворене.

Нама ближе на мапи света, у суседној Хрватској, купци однедавно за плаћање у онлајн продавници једног трговинског ланца могу да користе 11 различитих криптовалута. Да такав механизам крене постоји интересовање трговаца и у нашој земљи, истичу у крипто мењачници "И-си-ди" и објашњавају како би такав систем функционисао и ван интернет мреже. 

"Ја као корисник дођем код трговца, он има неку апликацију, ја том трговцу пренесем дигиталну имовину, заправо, дигитална имовина иде одмах посреднику, он то замени, шаље динаре трговцу. Тако да из угла трговца, он не може да прими криптовалуте, дакле, и даље може да прима само динаре, али из угла потрошача, он реално плаћа криптовалутама", објаснио је Александар Матановић, сувласник онлајн сервиса за откуп и продају биткоина.

На такву услугу су се неке фирме у скоријој прошлости и опробале док нови закон није пооштрио правила игре. Да би нека компанија била посредник између купца и трговца, сада је неопходна лиценца Народне банке Србије. На њену адресу је већ стигло неколико захтева, а сви су у процесу обраде.

Без лиценце НБС у Србији нема плаћања 

"У овом тренутку не постоји ниједна компанија која има лиценцу, тако да неке најаве које ових дана видимо у јавности како ће одређени маркети почети да примају криптовалуте су потпуно неосноване и немају никакве правне консеквенце. Видимо да је у неким околним земљама то могуће, али у нашој земљи, док се не појави компанија која добије лиценцу НБС, те послове не може нико да обавља", прецизирао је Дејан Девић.

У Народној банци истичу и неколико разлога због којих криптовалуте не могу да замене законско средство плаћања, а први су осцилације њихових вредности на чак дневном нивоу.

На почетку године вредност једног биткоина, најпознатије светске криптовалуте, била је 30.000 долара. Рекорд је достигнут пре месец дана када је вредео око 68.000, док претходних дана осцилира око 48.000 долара. У динарима, реч је о око пет милиона.