Прекогранична сарадња Србије и Хрватске, понуда биомасе на једном месту

Од нуспроизвода дрвне индустрије преко остатака биолошког и животињског порекла из пољопривреде до индустријског и комуналног отпада све је биомаса: широко распрострањен, а недовољно искоришћен обновљиви извор енергије. За купце и продавце ове робе biomassplace.com је ново место сусрета.

"Нама је много олакшан процес прикупљања биомасе када сад практично на једном месту можемо да видимо укупну потражњу и потрошњу. Кластер нам је омогућио да се међусобно договарамо, да можемо да реагујемо правовремено и кад коме шта фали ми се допуњавамо. Једном речју први неки корак ка удруживању нас који се бавимо производњом пелета, а и самом обрадом жетвених остататака", каже руководилац производње пелета Стеван Кртолица.

Идеја је да ова он-лајн продавница сојине сламе, стајњака или мацерата од коприве буде од користи свима који у будућности виде зеленију привреду. За сада највише члановима кластера- пољопривредницима из Сомбора као и представницима папирне индустрије хрватског Белишћа.

Урош Читаковић из Наледа истиче да су произвођачи и потенцијални чланови оба кластера кроз трајање пројекта добили обуку за писање и имплементацију пројеката ЕУ.

"Као што знамо у новој европској перспективи у новом буџету намењеном за земље Западног Балкана једна трећина буџета је намењена зеленој привреди, зеленој економији", поручује Читаковић.

Међу европским приоритетима је и развој социјалног предузетништва као један од начина за опоравак привреде после короне. Међу социјалним предузећима све је више оних из области пољопривреде.

"Удруживање обавезно, али свакако додатна вредност производа који ће тако остварити неке повољности да ли за екологију или запослити некога ко теже долази до посла", сматра Синиша Тешић из Кластера социјалног предузетништва.

За почетак је пред овим кластером изазов како превазићи проблем скупог транспорта биомасе, а он-лајн пијаца као јединствено "зелено тржиште" могла би да буде добар пример на путу циркуларне економије којој тежимо.