Одбор за финансије усвојио Предлог буџета за 2022.

Народни посланици у уторак ће расправљати о Предлогу буџета за 2022. годину, а буџет ће бранити министар финансија Синиша Мали.

На данашњој седници Одбора, буџет је представио министар Мали који је рекао да Предлог буџета за 2022. годину има два основна циља – први је да подигне животни стандард грађана, а други да даље јача нашу економију.

Мали је истакао је да су та два циља и основни циљеви наше економске политике, зато се, додаје, са том политком наставља и у 2022. години.

Kада је реч о првом циљу, подизању животног стандарда грађана, Мали је указао да је Предлогом буџета за 2022. годину предвиђено да већ од 1. јанура пензије буду увећане за 5,5 одсто, сходно швајцарској форумули.

Од 1. јанура, истиче, биће повећане и плате у јавном сектору, додајући да ће здравство и војска имати повећање од осам одсто, а остали у јавном сектору од седам одсто.

Говорећи о другом циљу буџета за 2022. годину, јачање привреде и велика издвајања за капиталне инвестиције, Мали је истакао да се ни од те политике не одустаје упркос пандемији.

Указао је да је следеће године планирано да се из буџета издвоји 486 милијарди динара за капиталне инвестиције, додајући да је то новац за аутопутеве, брзе саобраћајнице, Национални стадион, фабрику за производњу вакцина, завршетак Kлиничког центра Србије, изградњу и реконструкцију великог броја школа, вртића...

Говорећи о расту за наредну годину, Мали је навео да се Предлогом буџета за 2022. годину процењује да ће бити 4,5 одсто.

Мали је указао и на ризике по нашу економију, наводећи да су то енергетска криза и инфлација.

"Пратимо шта се дешава, и као што смо се успешно изборили са пандемијом, уверен сам да ћемо наћи решења и за ове изазове", закључио је Мали.

Табаковић: Буџет за 2022. доприноси привредном расту и инвестицијама

Предлог буџета за 2022. заснован је на реалистичним макроекономским претпоставкама и пројекцијама, а са опрезним приступом и фискалним планом чува се добра фискална позиција земље, изјавила је гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић. 

Говорећи на Одбору за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, Табаковић је истакла да овај буџет оставља довољно простора за свођење на најмању могућу меру ефеката који могу да проистекну из неповољнијег тока пандемије од очекиваног.

"Истовремено, сматрамо да фискални план за наредну годину доприноси убрзању привредног раста, повећању инвестиција и конкурентности, као и расту запослености и стандарда становништва", рекла је Табаковићева.

Истакла је да макроекономски оквир на основу којег је урађен фискални план за наредну годину НБС сматра реалним, у мери у којој је то, наводи, могуће, а имајући у виду ризике који већ дуже време долазе из међународног окружења.

Табаковићева је додала да су пројекције и коришћене претпоставке исте или врло блиске пројекцијама и претпоставкама Народне банке Србије.

Истиче да је реални раст бруто домаћег производа у 2022. пројектован на нивоу од 4,5 одсто, што је, додаје, у складу с пројекцијама НБС.

"Народна банка Србије оцењује да ће реални раст бруто домаћег производа следеће године бити у распону од четири до пет одсто, уз централну пројекцију која износи 4,5 одсто. Посматрано с расходне стране, процењујемо да ће раст бити вођен фиксним инвестицијама и финалном потрошњом", рекла је Табаковићева.

НБС, додаје, оцењује и да се предложеним мерама на адекватан начин користи фискални простор и обезбеђује одговарајући баланс између развојне и социјалне компоненте буџета.

Посматрано из угла извора и одрживости привредног раста, НБС, додаје, оцењује да су мере одмерене тако да доприносе постепеном смањењу дефицита и дуга државе, уз очување високог нивоа капиталних инвестиција.

"Осим што свакако подржавамо смањење фискалног дефицита на три одсто бруто домаћег производа и јавног дуга на ниво испод 57 одсто бруто домаћег производа, сматрамо да је поново примењен принцип конзервативности у планирању пореских и непореских прихода, што је са становишта централне банке увек пожељно", рекла је Табаковић.

Планиран даљи раст стандарда становништва

НБС, додаје, изузетно позитивним оцењује и то што је планиран даљи раст стандарда становништва, уз уважавање принципа раста на одрживим основама.

"Повећање плата у јавном сектору и пензија биће значајно, али ће виши раст номиналног бруто домаћег производа омогућити смањење њиховог учешћа у њему и тиме отворити додатни простор за раст инвестиција", навела је Табаковић.

Позитивно, каже, НБС оцењује и развојну компоненту буџета, што потврђује планирани износ капиталних расхода од преко 405 милијарди динара.

"С капиталним расходима и на осталим нивоима државе, на нивоу опште државе они ће поново премашити ниво од седам одсто бруто домаћег производа. Морам да констатујем да ниво капиталних расхода опште државе од преко седам одсто БДП-а тренутно има ретко која земља у региону средње и југоисточне Европе", рекла је Табаковић.

Истиче да такав ниво државних инвестиција јача перспективе Србије, а ниво укупних фиксних инвестиција следеће године подиже на око 25 одсто бруто домаћег производа, а у наредним годинама и на ниво од око 26 одсто бруто домаћег производа.

Актуелно кретање инфлације привремено

Говорећи о инфлацији, Табаковић је навела да је НБС од октобра престали с недељним организовањем аукција репо куповине хартија од вредности путем којих је банкама обезбеђивала динарску ликвидност на рок од три месеца по повољним условима.

"Од почетка октобра просечну пондерисану репо стопу смо повећали за 19 базних поена - на 0,3 одсто, уз повећање износа вишкова ликвидности које повлачимо путем репо аукција. Тиме је наша реакција у смеру заоштравања монетарне политике постепена и пажљиво одмерена, како би се утицало на инфлаторне притиске, а истовремено се чували повољни услови финансирања за привреду, грађане и државу", указала је Табаковић.

Иако, каже, актуелно кретање инфлације оцењују као привремено, јасно је да не осећају инфлацију сви подједнако.

Истиче да с обзиром на то да је инфлација вођена растом цена хране и енергената, за човека који на основне животне потребе троши већи део свог дохотка - инфлација је већа, и због тога, додаје, држава мора да размишља и о механизму робних резерви, као и о акцизној политици.

Истовремено, додаје, стабилан девизни курс динара према евру остаје важан фактор стабилности базне инфлације, која је, каже, очувана на нивоу нешто изнад два одсто.

Табаковић је закључила да српска економија расте, да се инвестициони циклус наставља, да запосленост и плате у приватном сектору настављају да расту, као и да је девизни курс динара према евру стабилан.

"Девизне резерве, које су један од најважнијих стубова садашње и будуће стабилности, износе 16,3 милијарде евра, а Народна банка Србије је, закључно са октобром, нето купила готово милијарду евра на девизном тржишту како бисмо спречили прекомерно јачање динара", рекла је Табаковић.

Истиче и да се прилив страних инвестиција приближава рекордној 2019. години.

Мали: За екологију следеће године 27,4 милијарди динара

За пројекте у области екологије Предлогом буџета за 2022. годину издвојено је 27,4 милијарди динара, изјавио је министар финансија Синиша Мали.

На одбору за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, Мали је рекао да се 12 милијарди динара налази у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, а преостали износ у Министарству за заштиту животне средине.

Мали је истакао да је износ средстава за еколошке пројекте следеће године за 3,3 пута већи у односу на иницијални буџет за екологију за 2021. годину.

Подсетио је да је Србија прва земља у региону која је издала зелене обвезнице за еколошке пројекте.

"Посвећени смо екологији, решавању тих проблема и зеленој агенди", рекао је Мали.

Петровић: Опрезно планиран буџет за 2022. годину

Предлог буџета за 2022. годину је опрезно планиран, оценио је председник Фискалног савета Павле Петровић и навео да је процена Фискалног савета да ће се лако остварити пројекција дефицита од три одсто БДП-а, као и да ће вероватно дефицит бити и мањи од два одсто.

"Буџет је опрезно планиран и сматрамо да ће се дефицит од три одсто односно 1,7 милијарди евра лако остварити. И наше пројекције говоре да је врло вероватно да ће бити око једне милијарде евра уштеде и да би стварни дефицит могао да буде негде око два одсто БДП-а", казао је Петровић на скупштинском Одбору за финансије.

Додао је да би дефицит могао чак да буде и испод два одсто БДП-а у 2022. години.

Kако је рекао, та оцена Фискалног савета базирана је на планираним приходима и расходима.

"Приходи су конзервативни и то подржавамо и очекујемо да ће бити већи. Такође, ставке расхода су широко планиране и ту очекујемо доста значајне уштеде. Тако да поздрављамо опрезност на страни прихода и расхода, јер је у условима пандемије добро имати резерве", навео је Петровић.

Председник Фискалног савет је казао да плате и пензије не би требало повећавати, као претходних година, ад хок, произвољно и дискреционо и брже од раста номиналног БДП-а.

"То није у реду и треба да се анализирају објективни односи диспаритета између појединих сектора у државној управи, и видети какве су плате у здравству, образовању, полицији, војсци и јавној администрацији и да се се на основу објективне анализе те диспропорције смањују из године у годину. Онда да знамо засто се неком више или мање повећавају плате, а не као до сада да се то чини на ад хок бази и дискрецији", казао је Петровић.

Он је рекао да је буџет предвидео добар ниво инвестиција и да се Фискални савет залаже за висок ниво јавних инвеситиција, које су један од главних покретача стимулисање привредне раста.

"Те инвестиције ће бити на нивоу из претходних година, од 6,3 одсто БДП-а, што представља 3,6 милијарди евра. Толико је било и прошле и биће и у 2022. То су продуктивне инвестиције, то јест остатак од оних 7,3 одсто, јер су остало инвестиције у одбрану и полицију које не утичу на стимулисање привредног раста", навео је Петровић.

Kаже да када говоримо о привредном расту, да се ту онда ради о 3,6 милијарди евра инвестиција односно 6,3 одсто БДП-а.

"То јесу изузетно високе инвестиције, тренутно землље централне и источне Европа толико не инвестирају, али морам да додам да су те земље, на пример, Хрватска, Румунија и слично, толико инвестирале, мисли се реалтивно у односу на доходак земље када су имале у овој фази као што је сад Србије. У том смислу Србија сада ради добар посао, као што су то пре радиле земље централне и источне Европе", објаснио је Петровић.

Такође, додаје да Фискални савет сматра да уз тих 3,6 милијарди евра за инвестиције треба много пажљивије прићи избору пројеката.

"Ради се о знатно већим средствима и раније је било потпуно јасно да треба улагати у путеве и развој инфраструктуре. Сада постоји велики број алтернатива, треба правити пост бенефит анализу и анализирати трошкове и користи и на основу тога бирати. Влада то треба и по закону да ради за све пројекте који су вредни више од пет милиона евра. Ти пројекти треба да подлежу овој анализи која треба да буде доступна јавности, како би сви могли да виде на основу ког критеријума се влада определила за неки пројекта", навео је Петровић.

Додао је да би се онда видело шта, на пример, оправдава улагање у национални стадион од 250 милиона евра плус улагања у локалне стадионе и у чему је предност улагања у стадионе уместо у комуналну инфраструктуру и заштиту животне средине.