Читај ми!

Презнојавање са већом свотом новца на границама иде у прошлост, шта нуди дигитални трансфер

У периоду од 2016. до 2020. године укупне накнаде које су банке у Србији платиле страним картичарским системима износиле су око 204 милиона евра. То је тридесет пута више наплаћеног новца од тарифа преко домаћег картичног система иако је промет преко страних картица био свега три пута већи. Новим законом о платним институцијама конкуренција трансферима новца је повећана, а цене су снижене.

Презнојавање на границама приликом сваког преласка са великом сумом новца или прескупе тарифе међународних компанија за пренос новца. То су биле најчешће опције за пренос већих износа девиза у Србију или из ње. Стресно и скупо али у најбољим годинама новчани приливи из дијаспоре достизали су и пет милијарди евра.

Новим законом о платним институцијама трансфер новца омогућен је дигиталним каналима што је драгоцено и страним радницима који раде у Србији или запошљавају наше раднике у иностранству.

"Они су део тих трансфера који су вршени у готовом новцу, који су упућивани корисницима овде у земљи сада су прешли потпуно у платни промет преко електронског банкарства где они своје плате добијају на рачун и може се рећи да је један део тих сивих токова прешао у регуларне токове", навела је Ивана Матић из агенција "Буклаб".

Тарифе које важе за трансфере новца ка западним земљаљама се крећу од 0,2 до 0,8 одсто уз накнаду од неколико стотина до неколико десетина хиљада динара за трансакцију. Ту треба додати и трошкове које наплаћују прихватне банке у иностранству.

Поштансака штедионица је укључила своју дигиталну платформу за трансфере новца из иностранства и очекују добар пријем, посебно у Аустрији.

Јелена Секуловић, директорка сектора Поштанске штедионице, наводи да je износ који се најчешће шаље из иностранства у Србију 30.000 у динарској противредности.

"То је преко 30 до 35 одсто нижи трошак у односу на остале трасфере који се користе у земљи и овај износ накнаде који помињем. То није једини бенефит Ценовно приликом трансфера јер се користи средњи курс", напоменула је.

Нове услуге су се посебно доказале у време пандемије у дигиталном трговању. Такође издавањем кредита и плаћања преко мобилних апликација.

"Bи нећете трпети последице зато што вам је радња затворена у случају ванредних околности, али ћете 24 часа имати могућност да продајете своју робу. Наравно, у случају платних картица и на такозваним виртуелним продајним местима и број продајних места са 680 у 2019. години порастао је на преко 2.100 у 2020. години и тај број трансакција у просеку је порастао 65 одсто, а ако узмемо само динаре 105 одсто", рекао је секретар Удружење банака Србије Владимир Васић.

Банке све више постају дигиталне и информатичке институције, а све мање класичне институције које само продају кредите. Нове инвестиције у почетку коштају али током времена конкуренција чини своје па ће се трансфери новца све чешће обављати преко мобилних апликација и паметних телефона, уместо чекањем на шалтерима.