Падају ли намети када компаније искораче на тржиште капитала

Када су приходи у буџету већи а фискални дефицит и јавни дуг мањи у односу на претходни ребаланс буџета, Влада је проценила да је прави тренутак да се привреди и грађанима понуде нове прилике за финансирање. Управо је то идеја усвојене Стратегије за развој тржишта капитала у Србији до 2026. године а која је договорена и са ММФ-ом у априлу.

Према једној анкети, број фирми које за инвестиције користе сопствена средства повећао се на 84 процента.

Захваљујући Стратегији за развој тржишта капитала, фирме би убудуће до новца могле да долазе на Београдској берзи, а за оне који имају вишак пара, било да су компаније или грађани, отвориле би се бројне могућности за улагање.

Стратегија је међутим само први корак а пред Министарством финансија је велики посао стварања јасног и једноставног пута до алтернативних извора финансирања.

"Након креирања тих предуслова верујемо да нашим компанијама што за излазак на тржиште дуга, што на тржиште капитала неће бити потребно за који год инструмент да се одлуче, неће бити потребно више од три месеца", каже Огњен Поповић, помоћник министра.

Стратегија предвиђа и повезивање са кључним играчима на међународном тржишту капитала. После "Морган Стенли индекса" и српских обвезница у индексу "Џи Пи Моргана", укључени смо у међународни централни регистар хартија од вредности Клирстрим, а за агента је изабрана Рајфајзен група.

"Све ово треба да подржи ликвидност хартија, да подржи њихово трговање, да подржи инвестиције у државне папире и то је оно што је што од великог значаја како за ликвидност тако наравно и за финансирање Републике Србије", рекao je Зоран Петровић, председник извршног одбора Рајфајзен банке.

"Укључивање наших обвезница у индекс водеће инвестиционе банке у свету је потврда кредитног рејтинга. У оперативном смислу чланство у међународној организацији која олакшава солдирање односно клиринг додатно доприноси интересовању односно лакоћи извршења самих трансакција", каже проф. Малиша Ђукић.

У Министарству откривају да ће компаније које искораче на тржиште капитала брзо осетити корист подизањем пословања на виши ниво и јачањем конкурентности, а држава ће те напоре подржати смањивањем намета.

"Тражимо права решења како да подстакнемо и како чак за неке фирме које буду успешне не само да подстакнемо већ и да им помогнемо да покријемо део њихових трошкова кад се успешно појаве на тржишту", каже Огњен Поповић.

Стратегија предвиђа и усклађивање законских оквира са европским стандардима, дигитализацију берзе и централног рагистра.