Да ли да се "радујемо" што све поскупљује, да ли је већа инфлација знак опоравка од пандемије

Последице пандемије виде се на сваком кораку. Према подацима ПКС, у Србији је пре пандемије било скоро 130.000 активних приредних друштава. Следеће пандемијске нешто мало више. До октобра ове године скоро 2.700 више. Број новооснованих је сличан све три године. Oко 10.000 нових, сваке године. Угашених пре пандемије није било, а ове године их је мање него 2020. Ситуација у Београду је слична.

Када је реч о предузетницима у Београду, 2019. пре пандемије угашено је око 4.700 предузећа, а основано више од 10.000. У Београду 2020. било је нешто више угашених - 5.000. Основано је 3.000 мање него 2019, око 80000 предузећа.

Ове године угашено је још скоро 4.000 предузећа, а основано скоро 6.500.

Бојан Станић, из Привредне коморе рекао је за РТС да одређене компаније имају свој животни век и да су у питању пословни циклуси. Напоменуо је да је и у 2019. године, препандемијској години, било угашених компанија, али је било више новоотворених, што се видело и у 2020, као и у 2021. години, било је више новооснаваних компанија.

"Имате велики број компанија које схвате да не могу да наставе са пословањем, па се угасе. Затим, компаније које се заснивају на појединцима, човек када стекне одређени број година једноставно одлучи да прекине пословање", навео је Станић.

Како је нагласио, иако смо имали пад привредне активности за један проценат, што је веома мало у односу на окружење, на крају 2020. је било више активних предузећа него на почетку.

"Људи се одлучују да своју идеју реализују без обзира какво је окружење. Привреда Србије се прилагодила пандемији и није било већих проблема. Ово сада што долази инфлаторни притисци, поскупљење електричне енергије, за многе привреднике је већи проблем него пандемија. Пандемија је била проблем само у првом таласу", истакао је.

Међутим, како је рекао, услужне делатности су имале проблеме.

"Континуирано су наставиле да расту информационе технологије и прерађивачка индустрија. Проблем је настао у туризму, хотелијерству, компанијама које се баве организацијом одређених догађаја, док су компаније за доставу процветале", каже Станић.

Истиче да су се неке компаније на почетку пандемије преоријентисале, па се брзо вратиле основним делатностима.

Колико је ковид одсутних радника 

Иако су на националном нивоу велике бројке новозаражених, ипак одсуство радника, како напомиње није битно утицало на компаније.

"Ковид одсутних радника у компанијама је око три процената, што није тако велики терет за фирме како је било 2020. године, У децембру 2020 је било шест процената одсутних радника", навео је.

Говорећи о поскупљењима, рекао је да је ММФ објавио да ће се 2022 смањити инфлаторни притисци.

"Видели смо податке НБС за септембар да је годишња инфлација 5,7 процената, што је изнад циљаног, и што је значајна инфлација. Пожељна инфлација је два процента, а преко пет је већ висока инфлација", каже Станић.

Очекује да се то стабилизује из прелаза из први у други квартал наредне године.

"Све поскупљује. Инфлација је општи пораст цена. Нарочита електрична енергија, природни гас, цена нафте. То значи да већ све поскупљује", рекао је Станић.

Навео је да поједини аналитичари кажу да је ова инфлација цена опоравак од пандемије, односно, велика тражња је последица опоравка.

Када је реч о евентуалном "британском сценарију, каже да је то био логистички проблем и да се у Србији не очекује тако нешто.