Читај ми!

Због чега увозимо млади кромпир

Почело је вађење младог кромпира који се, не тако давно, у Србији гајио на 20.000 хектара, а данас је упола мање засада. Какви су први приноси, квалитет и цена?

Поменуте површине са просечним пв   риносима не могу, нажалост, задовољити потребе домаћег тржишта, па Србија мора да увози кромпир.

Овога пролећа млади кромпир се увозио углавном из Албаније. У компанији Царска башта из Зрењанина кромпир гаје на површини од двадесет хектара.

"Тренутно су добри услови, било је кише, тешко се вадио, морали смо да сачекамо да се просуши, услови су сада солидни", каже Милован Бибин.

Према његовим речима, квалитет кромпира је за сада добар.

Највећи део посла раде надничари, иако је овај посао у знатној мери модернизован јер се некада цео посао обављао мотиком.

Стевка Симић каже да није тешко вадити кромпир и да, и поред врућине, издржава. По сату се заради 200 динара.

У Царској башти су задовољни приносима, али не и тренутном ценом.

Имра Сарвак, технички директор Царске баште у Зрењанину, каже да су приноси младог кромпира 25 до 30 тона по хектару и да нису лоши за ово време.

Према његовим речима, једино је цена лабилна, почео је увоз из Северне Македоније и Албаније, што је "срозало цену" домаћег кромпира, тако да ће пробати да се боре.

Сматра да би реална цена у овом тренутку била око 45 динара за идућу недељу, а тренутно  траже 30 динара.

За потрошаче је најбитније што ће већ ових дана на рафове маркета стићи домаћи кромпир бољег квалитета и ниже цене.