Да ли је у Србији заштићена конкуренција – како картели на аукцијама оштећују државни буџет

Дејан Трифуновић подсећа да се заштита конкуренције јавља као дисциплина крајем 19. века у САД под називом антимонополско законодавство.

"То више није адекватан термин, јер се монополи данас ретко могу срести у стварности, па данас користимо термин заштита конкуренције", објашњава Трифуновић.

Наводи да се један домен заштите конкуренције тиче спајања предузећа.

"Ако се спајају директни конкуренти на тржишту, то је нешто што смањује степен конкуренције. Ако се спајају нека мала предузећа, то није проблем, али ако се спајају два велика предузећа, то директно може да погоди потрошаче кроз повећање цене", каже Трифуновић.

Истиче да је злоупотреба доминантног положаја други домен заштите конкуренције.

"Доминантан положај није нешто што је само по себи штетно. Можете имати предузеће које има велико тржишно учешће, али не сме тај доминантан положај да злоупотребљава. Дакле, други задатак заштите конкуренције је да спречи злоупотребу доминантног положаја кроз наметање прекомерних цена, дискриминацију цена, покушај избацивања других конкурената са тржишта", објашњава Трифуновић.

Каже да се трећи сегмент тиче рестриктивних споразума, који могу бити хоризонтални – познати као картели.

"Ту се предузећа удружују, договарају се о ценама, што је забрањено, договарају се о подели тржишта, договарају се о ограничењу производње", наводи Трифуновић.

Каже да вертикални споразуми подразумевају да увозник или произвођач ограничава продавца да не може продавати робу испод неке минималне цене.

"Картели на аукцијама оштећују државни буџет"

Професор Трифуновић каже да у Србији има грана у којима је конкуренција на високом нивоу, али и оних где постоји могућност злоупотребе доминантног положаја.

"Што се тиче наше земље, постоје гране у којима је конкуренција на високом нивоу, као што је малопродаја, где је ситуација доста боља уласком нових ланаца на тржиште", каже Трифуновић.

Истиче да постоје и сектори који су високо концентрисани и где постоји могућност злоупотребе доминантног положаја или картелског удруживања.

"Постоји још један сегмент у Србији који није довољно регулисан. Наша Комисија за заштиту конкуренције постоји од 2007. године, а раније смо имали социјалистички самоуправни систем у којем тако нешто није ни постојало. Треба времена да се све то постави на неки ниво, да се усвоји традиција и начин размишљања", наглашава Трифуновић.

Наглашава да често постоје картели на аукцијама који значајно оштећују државни буџет.

"Ако имате неки тендер за државни посао, може се десити да се пет потенцијалних понуђача договоре да један учествује на једном тендеру, други на другом, а да остали подносе фиктивне понуде – свесно понуде више цене. То је нешто што прави штету државном буџету", истиче Трифуновић.

Каже да то није проблем само код нас, већ постоји и у земљама које имају развијену традицију заштите конкуренције, попут Јапана или Швајцарске.

"Није посао потрошача да примарно контролишу конкуренцију"

Професор Трифуновић каже да сами потрошачи могу да сигнализирају, да примете да су неке цене одједном прекомерно повећане без оправданог разлога.

"Сваки потрошач може да пријави Комисији када сумња да је дошло до кршења заштите конкуренције од стране тржишних учесника. Потрошачи служе као неко ко може да сигнализира", објашњава Трифуновић.

Истиче да није посао потрошача да примарно контролишу конкуренцију.

"Не би био добар принцип да потрошачи туже свакога за све и свашта. Није свако повећање цена неоправдано. Постоје разни механизми којим се антиконкуренцијско понашање може умањити", каже Трифуновић.

"Већа цена уља условљено берзанским кретањима"

О скоку цене уља у Србији Трифуновић каже да је то тржиште у Србији високо концентрисано, јер постоји неколико доминантних учесника.

"Два учесника на том тржишту су 2017. одлуком Комисије кажњена због картелског удруживања и вештачког умањивања производње", подсећа Трифуновић.

Каже да не верује да би се тако нешто поновило и сматра да се у овом случају ради о условљеном међународном кретању цене уља, јер је род сунцокрета само код нас прошле године био нижи за 100.000 тона.

"Тако је и у околним земљама, што је условило пораст цене. Мислим да је то повећање цене уља више условљено берзанским кретањима него што је у питању повреда конкуренције", истиче професор Трифуновић.