Читај ми!

Матић: Тржиште Велике Британије значајно, наше малине и органски производи се јако цене

Mинистарка трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић каже за РТС да је циљ споразума са Великом Британијом, који укључује и трговинске односе, да се задрже сви бенефити који су постојали и пре изласка те земље из Европске уније.

Taтјана Матић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекла да ће споразум са Великом Британијом бити потписан, како је и најавио министар туризма те земље.

Одговарајући на питање зашто се касни са потписивањем тог споразума, министарка је подсетила да су преговори Британије и ЕУ дуго трајали.

"Једноставно су такав преговарач, поставаљју услове на доминантан начин, то су типски споразуми које су желели са свима да потпишу, а ми смо желели да одвојимо трговински и део о сарадњи а они су желели свеобухватни споразум. Нашли смо компромис који је увек најбоље решење", напомиње Матићева.

Министарка указује да се Србија, након изласка Британије из Европске уније нашла у позицији у којој су почеле да важе друге норме и да се примењује другачија администрација.

То, како каже, Србији није одговарало јер је кроз трговински део Споразума о стабилизацији и придруживању у последњих десет година имала изузетно повољне услове о извозу и увозу робе.

"Наш циљ кроз нови споразум је био да се задрже сви ти важећи бенефити који су постојали и да се кроз билатерални споразум преференцијали остваре који су постојали и да се настави обим трговинске размене и сарадње који је био читавих десет година и довео до тога да Србија са Британијом има велики суфицит", напомиње министарка трговине.

Према њеним речима, најдоминантнији је сектор трговине услугама, а Британија је Србији трећи партнер у свету (после САД и Немачке) у тој области.

"Пре свега ИТ сектор, телекомуникације, финансијске услуге, то је оно што је доминантно у економским односима када је реч о трговини услугама. Доминантно је (извоз Србије, прим. нов) смрзнуто воће, поврће, пре свега малина без шећера, мармеладе, џемови, углавном прехрамбени производи, органски и са ознаком порекла, то се јако цени", наводи Матићева.

Када је реч о увозу робе из Британије у Србију, министарка каже да је доминантан увоз лекова, аутомобила, сировина за производњу гума.

"Британија је 15. по значају инвеститор у Србији, сматрају да наше тржиште има потенцијал у смислу изласка на трећа тржишта, виде могућност за додатна улагања, причали смо и о томе, пре свега у сфери развоја телекомуникационе инфраструктуре, дигитализације, сматрају да имамо изузетно добро едуковану радну снагу, високо квалификовану", напомиње Матићева.

Напомиње да је Србија и годину пандемије искористила за раст извоза на неким тржиштима, пре свега у региону и неким земљама ЕУ – Белгији, Данској, Финској.

"Укупан извоз је доживео пад од 2,6 одсто у земље ЕУ, а ЕУ је имала пад од 9,4 до 11 одсто. Ка нашем највећем спољнотрговинском партнеру, Немачкој, пад је био 0,6 одсто што је добар резултат у односу на то колико је година била тешка", наглашава министарка.