Нови мораторијум – шта изабрати са банкарског шведског стола

До краја априла дужници који имају проблема са отплатом дуга могу да се пријаве за трећи мораторијум, односно одлагање обавеза, а да ли ће га добити одлучује банка за сваки случај посебно. За први мораторијум прошле године пријавило се 94 одсто кредитних дужника, за други 86 одсто, а за трећи знатно мање.

Протеклих година банкари су посао могли да обављају и жмурећи јер су клијенти желели само стамбене или готовинске позајмице. У време пандемије у први план су избили захтеви за одлагање отплате дуга, а од нове године банке су скратиле рок за кеш кредите на максималних шест година.

Разлог за то може се наћи у неизвесности због могућег губитка радног места, посебно у туризму, хотелијерству и транспорту, па сада одлазак у банку личи на шведски сто са разним видовима репрограма.

Народна банка Србије саопштила је да се од укупног броја дужника, само у јануару за мораторијум пријавило 37.000. Скоро 90 одсто се односи на становништво. Од тога највише за репрограм готовинских кредита – 64 одсто.

Проблеме са плаћањем картицама и минусима имао је сваки десети. Шест одсто захтева односи се на отплату инвестиционих кредита или кредита за ликвидност.

Сада су на столу две могућности. За зајмове узете до 18. марта 2020. године можете продужити отплату преосталог дуга на 107 рата. Остали дужници могу да траже од банке нови мораторијум.

Мирјана Ђорђевић из "Сбербанке" каже да је незапосленост примарни критеријум код физичких лица, пад зараде, односно зараде испод републичког просека.

Наводи да се око 5.000 клијената определио за олакшице.

За мораторијум ти прописи предвиђају да клијенти добију грејс период од шест месеци и њихов рок отплате се продужава за шест месеци и они током тог грејс периода плаћају камату, али се опредељују да ли ће та камата бити плаћена док траје грејс или ће је одложити и платити по истеку тог периода.

Kрај прошле године обележила је опрезност банака у кредитирању, како се не би излагале ризику и задржале ниво кредита грађанима на ниских 3,8 одсто.

Различите праксе банака

Зоран Грубишић из Београдске банкарске академије наводи да највећи број клијената прихвата те понуђене мере олакшице и мораторијуме.

"Сви који су иоле мало погођени и желе да им остане већи део расположивог дохотка за потрошњу, уважавају препоруке које им даје Народна банка Србије и пријављују се. С друге стране, банке наглашено управљају ризиком и ту се разликује политика од банке до банке", указује Грубишић.

Kолике су разлике од банке до банке показује и податак да само три нуде стамбене кредите са учешћем за први стан од 10 одсто, а остале и даље траже 20.

Истовремено, неко може да добије кеш кредит преко мобилне апликације за десет минута док други преговарају о свакој врсти репрограма понаособ.