Скок плате у децембру, нижа зарада у јануару – рачуница Миладина Ковачевића до краја године

Директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић рекао је да је у односу на новембар забележен скок просечне плате у децембру 2020, и да се последњег месеца у години увек бележи скок.

"Тај скок је био негде за 8,5 одсто, а разлози су што је дошло до повећања плата у јавном сектору. Повећане су плате у здравству, 6,6 одсто у односу на исти месец претходне године. У локалним јавним предузећима, чак за 6,8. Укупно повећање у јавном сектору било је 4,3 посто", истакао је Ковачевић.

Навео је да је у приватном сектору забележено повећање за десет одсто, зато што послодавци у децембру исплаћују износе који су већи од уобичајене плате.

"У јануару се може очекивати да ће плата бити нешто нижа. Она је достигла 662 евра по званичном курсу. Ти скокови се неће понављати до следећег децембра, али ће плата расти сходно расту БДП-а и примени повећања у јавном сектору која такође следе", истакао је Ковачевић.

Додао је да ће плата у јавној администрацији од априла бити повећана за три одсто и да је могуће да ће бити још повећања зарада у јавном сектору.

"У приватном сектору, који је доминантан, где су плате расле и у овој години пандемије, вероватно је да ће наставити да расту, с обзиром на то да ће се заправо 2021. године највероватније одвијати опоравак. Раст ће бити негде око пет, шест посто. Пет посто ако верујемо прогнозама ММФ-а", нагласио је Миладин Ковачевић.

Оценио је да ће економског опоравка од последица пандемије бити и у земљама окружења, али и у свету.

У јануару 2021. преминуло 1.711 људи више него у истом месецу прошле године 

У јануару је рођено 600 беба мање него у истом месецу 2020. године, а преминуло је 1.711 људи више. Према подацима Министарства здравља од последица коронавируса у јануару је умрло 775 особа. Миладин Ковачевић је објаснио да постоји "вишак умрлих".

"Ако гледамо само јануар месец и ако упростимо ту причу, онда је тај такозвани вишак умрлих негде око 936, ако се не варам. Ми прецизну статистику о узроцима смрти имамо тек средином године за претходну годину. За јануар месец имаћемо тек средином 2022. године статистику о узроцима смрти", истакао је Миладин Ковачевић.

Навео је да се подаци о узроцима смрти прикупљају од лекара, односно од решења које лекари потписују и да те податке обрађује Институт "Батут".

Ковачевић је истакао да у појам "вишка умрлих" спадају сви узроци смрти који се интензивније испољавају у једној популацији која стари.

"Ми имамо једно доста брзо стареће становништво, депопулацију, како се то каже стручно, и зато више људи умире. Више би људи умрло у јануару и да није било ковида-19 од разних других узрока, од разних болести и у том броју умрлих највећи је број оних који су старији од 65, 70, 75 година. То је закономерност процеса старења популације", нагласио је Миладин Ковачевић.

"Негативни природни прираштај траје од 1992. године" 

Директор Републичког завода за статистику је рекао да негативни природни прираштај у Србији траје још од 1992. године и да је сваке године све већи.

"Он је захваљујући мерама популационе политике нешто успорен и чини се да је тај процес мањег интензитета, али генерално, негде око 100.000 људи годишње умре, око 60.000 се рађа и на тај начин имамо мање 40.000 становника", истакао је Ковачевић.

Поручио је да се против негативног природног прираштаја морамо борити и да томе служе мере популационе политике и навео да је ситуација слична и у целој Европи.

"Видимо да се земље у Европи боре са депопулацијом, свака на свој начин. Ја сам имао контакт са министарком за популациону политику Мађарске. Они су имплементирали значајан број мера, али најважније су станови по повлашћеним условима за младе брачне парове, и та политика даје резултата", казао је Ковачевић.

Додао је да су се Мађари са опште стопе фертилитета од 1,2 подигли на 1,4, као и да се стопа Србије налази на 1,5, а да је много теже враћати се када је стопа нижа од 1,4.

Ковачевић је навео да се мере популационе политике врло брзо виде и да је пад наталитета успорен, односно, остао је на истом нивоу.

"Попис је одложен за октобар" 

Било је планирано да се попис становништва одржи у априлу 2021. године, али је, како је навео Миладин Ковачевић, одложен за октобар.

"У априлу ћемо упутити допис Кризном штабу да нам каже да ли нам епидемијски услови дозвољавају почетак кампање, јер је та кампања је почела и сада се довршавају сви инструменти тога пописа, али она почиње у мају месецу, масован рад на избору и едукацији и инструктажи пописивача, контролора и целог персонала. То је више од 20.000 људи који учествују", казао је Ковачевић.

Истакао је да попис не може да се одржи телефоном и преко интернета, али да ће пописивачи са собом носити лаптоп рачунаре који ће омогућити непосредну контролу.

Говорећи о макроекономској ситуацији, Ковачевић је навео да је Србија прошла битно другачије од земаља окружења.

"Просто је невероватно колико је боље прошла кроз ту годину епидемије од почетка до краја. Можемо навести податке и индикаторе за целу годину или за неке месеце као што је децембар или сада јануар месец. За целу годину ми смо прошли са један посто пада бруто домаћег производа. То је најнижи пад у Европи", рекао је Ковачевић.

Навео је да је еврозона, према проценама ММФ-а, завршила претходну годину са -7,2 одсто, а цео свет са -3 одсто.

"Рецимо неке велике економије, као што је Немачка са -7,2 посто, САД са -3,4 посто. Интересантно је, рецимо, Турска је завршила годину са +1,2 посто, а Кина са +2,3, или можда и нешто више, ово је према пројекцијама ММФ-а", истакао је Ковачевић.

Објаснио је да је за еврозону карактеристичан пораст дуга, не само јавног, већ и корпоративног који је порастао за 116 одсто БДП-а еврозоне. У Србији је, наводи, корпоративни дуг 26 одсто, а порастао је за два процента у односу на децембар 2019. године.

"Јавни дуг Србије је негде крајем године био испод 57 посто. Јавни дуг многих земаља у окружењу је преко 80, преко 100, преко чак и 150 посто, да не наводим примере", казао је Ковачевић.

Нагласио је да је у еврозони велики број људи остао без посла и да су се дешавале промене које се неће вратити на старо.

"Посао су губили људи са нижим образовањем, све мање ће бити радних места за људе са нижим образовањем. Дошло је до промена начина рада, дигитализација и аутоматизација чине своје. Рецимо, аутоматизација и роботизација, посебно у аутомобилској индустрији", истакао је Ковачевић.