Донација ЕУ за градњу "Tрансбалканског коридора", шта то значи за Србију

"Трансбалкаски коридор" протеже се од Румуније преко наше земље до Италије. У оквиру пројекта Србија има четри далеководне деонице: прва је завршена пре две године спајањем румунске и српске обале Дунава, градња друге Крагујевац - Краљево је у току а за трећу трасу Обреновац - Бајина Башта, потписн је спорзум са немачком KFW банком.

"Постоји још једна деоница Трансбалкаског коридора на којој радимо и ускоро такође потописујемо уговоре а то је од Бајине Баште до границе са Црном Гором и границом са Босном и Херцеговином. Све нам је то важно са једне стране смњићемо губитке, са друге стране, повезаћемо се са регионом и омогућити оно што мислим и јесте наша визија, наш циљ а то је да будемо транзитни коридор и у енергетици. Да бисмо то били наша мрежа висконапоска мора да буде најбоља", истиче министарка енергике Зорана Михајловић.

Јелена Матејић, генерална директорка ЕМС-а, указује да је Електромрежа Србије на корак ближе Трансбалкаског коридора, али је и, каже, Србија на корак ближе до учвршћења своје позиције као регионалног лидера на пољу енергетике када је реч о преносном систему у овом делу Европе.

"Трансбалкански коридор" и покренула је Европска унија како би земље Југоисточне Европе повезала далеководним интерконецијма за пренос струје. Тај пројекат се уклапа и у нову захтевну кластерску методологију за придруживње Европској унији.

Јадранка Јоксимовић, министарка за европске интеграције, напомиње да је овај пројекат важан део Кластера 4.

"А Кластер 4 су сада траспортно-инфраструктурно повезивање, зелена агенда дакле заштита животне средине, климатске промене и дигитализација. Сваки прокјекат који урадимо финасиран средствима пореских обвзника ЕУ и комбинован са повољним кредитима линијама и са нашим буџетом важан је сегмент у реформском систему", наглашава Јоксимовићева.

Ингве Енгстроем, шеф опперације делегације ЕУ у Србији, наводи да Европска унија има посебан инвестициони оквир за Западни Балкан.

"До сада је, из тог оквира само Србија бесповратно добила 220 милиона евра, у кредитима 4,2 милијарде евра, што је укупно 5,5 милијарди евра", додаје Ингве Енгстроем.

Томас Шиб, амбасадор Немачке у Србији, напомиње да се Немачка раније фокусирала на безбедност снабдевања електричном енергијом, а сада је фокус на преокрету: "Да више не трошимо фосилне ергенте и да више користимо енергију из обновљивих извора и смањимо емисије штетних материја и реализујемо зелену агенду".

План је да се "Траснбалкански коридор" заврши до 2026. Његов део од Црне Горе до Италије од прошле године је у функцији - две змље повезује подморски кабл за пренос струје.