Читај ми!

Шест ствари које треба да знате о биткоину

Вредност биткоина достигла је историјски висок ниво – током дана цена је износила више од 51.000 долара и не може да се предвиди колико ће још да расте. Оваква експанзија његове вредности уследила је после најаве великих компанија, попут Тесле и Мастеркарда, да ће подржати криптовалуте. Али, шта је биткоин заправо и како и ви можете њиме трговати? Ово су шест ствари које би требало да знате о биткоину.

Шта је криптовалута 

Реч је о облику дигиталне имовине која се, као и обичан папирни новац, користи као средство за размену, штедњу, инвестирање. За разлику од других облика новца, криптовалута се заснива на криптографији – шифрама, што омогућава заштиту и сигурност трансакција.

Постоји неколико хиљада криптовалута, али мали број њих је направио пробој на крипто тржишту. Поред биткоина, међу најпознатијима су и итиријум (или етеријум), доџкоин, монеро. 

Шта је биткоин

Биткоин је најстарија, најпознатија и тренутно највреднија криптовалута. Софтвер за биткоин направио је 2009. године извесни Сатоши Накамото, чији идентитет је до данас непознат.

Дакле, не зна се ко стоји иза настанка биткоина, aли се зна да иза ње не стоји једна особа или централна институција, какав је на пример амерички ФЕД или Народна банка Србије. 

Реч је о децентрализованом систему и хиљадама компјутера широм света умрежених путем "блокчејнова" – међусобно повезаних ланаца независних база података (блокова) које садрже информације о дигиталним трансакцијама, попут власничких листова и уговора.

Преко тог система путују трансакције, што значи да на биткоин не утичу кретања на регуларном тржишту, односи валута широм света, али ни излазак једног члана мреже из система. Систем је потпуно независтан.

Како настаје биткоин

Биткоин настаје процесом који се назива рударење (mining), осим што се уместо пијука, бушилица и багера користе моћни компјутери, а уместо руда трага се за биткоинима.

Виртуелни пијуци, односно компјутери, извршавају велики број математичких операција како би проверили све постојеће трансакције. То значи све трансакције од кад постоји биткоин до данас. Реч је о милионима трансакција. Кад год се направи нови блок и дода ланцу, мрежа се ојачава, рудар добија награду, а то је управо биткоин.

Што је мрежа већа и има више блокова, то значи да има све више трансакција које компјутер треба да дешифрује, тако да је тај посао постао прилично захтеван.

Због тога су направљене посебне машине, такозвани "ригови" за рударење, које имају огромну процесорску моћ и црпе много ресурса.

Струја коју троше сви рудари света да би ископали нове биткоине већа је од годишње потрошње појединих држава, попут Aргентине, Холандије, УАЕ.

Примера ради, струја која се годишње потроши за рударење могла би да напаја све котлове за грејање у Великој Британији чак 27 година.

Оно што је куриозитет је што процес рударења не може да се одвија у недоглед, пошто је број биткоина ограничен. Постоји укупно 21 милион биткоина и до сада је изрударено око 17 милиона биткоина. Предвиђа се да ће последњи биткоин бити ископан средином наредног века.

Како се користи биткоин 

Биткоин може да се купи, прода, као и свака друга валута, користи се као средство размене, као инвестиција, попут акција, или као вид штедње.

Да бисте куповали и продавали биткоин, први корак је да на свој телефон или други уређај инсталирате "новчаник".  Тај новчаник држи приватне кључеве, односно лозинке, за приступ биткоин адреси.

Ако имате биткоине, а заборавите свој кључ - шифру, не постоји начин да га ресетујете, као што на пример можете да ресетујете шифру за Фејсбук кад је заборавите. То је изгубљен новац.

Када је реч о продаји биткоина, то може да се уради директно или преко мењачнице, која узима провизију за услугу. Прича је слична као и код стандардних мењачница где мењате евро у динаре. 

Суштина трговине биткоином је као и код сваког другог типа трговине – купити за мањи, а продати за већи новац.

Као што многи од нас штеде у еврима у банци, тако неки (углавном доста богати), штеде у биткоинима јер има велику вредности.

Многе продавнице укључиле су биткоин у легитиман начин плаћања. На пример на Епловој продавници може се платити у биткоинима, као и Мајкрософту. Интересантно је да је агенција Блумберг својим корисницима омогућила да се претплате на вести плаћањем у биткоинима.

И неке банке, као светски позната Барклиз, омогућила је услугу трансфера биткоина, за шта наплаћује провизију од скоро 40 фунти. 

Цена биткоина 

Биткоин је од свог оснивања, више од годину дана имао вредност 0, није вредео ништа. И све до 22. маја 2010. када се све променило. Тог дана су за 10.000 биткоина купљене две пице, цена је почела да расте и 22. мај се слави као моменат револуције у свету криптовалута.

Данас биткоин вреди више од 50.000 долара, што је око 5.000.000 динара. Ко је биткоин купио 2016. за око 500 долара, данас може да заради 100 пута више. 

Можете купити и део биткоина, пошто је то валута дељива чак до осме децимале (прва децимала динара је пара, па замислите колико је мајушни тај део). Да бисте купили најмањи део биткоина, данас вам треба око 500 динара.

Што је интересовање веће, повећава се и цена биткоина и то се може приметити ових дана. Цена је експлодирала и прешла 50.000 долара пошто су Илон Маск, власник Тесле, Мастеркард и други компаније најавиле подршку крипто тржишту.

На високу цену биткоина додатно утиче и чињеница да постоји ограничен број биткоина, али и да постоји известан број изгубљених биткоина за које не знамо да ли ће икада бити враћени у оптицај – заборављена шифра, бачен хард диск.

Оно што је једна од мана биткоина јесте што његова вредност није константна, нити се врти близу одређене вредности (као што је вредност динара у односу на евро већ дуже време око 117,5 динара, па и ако дође до промене, оне су врло мале).

Дешава се често да цена експлодира, па да нагло падне. Пре четири године, 2017, десило се да је од марта до децембра цена скочила са 975 долара, на 20.089. И то за само неколико месеци. У јуну 2019. године пао је на око 7.100 долара.  

Један од разлога томе је и што, за разлику централизованих система где народне банке бројним алатима одржавају курс валуте, у свету криптовалута тог система нема, нити има алата за контролу. 

Цена једна од главних тачака критике биткоина, пошто многи економисти сматрају да је велики превише "пумпају" и да је то један мехур који ће кад-тад експлодирати. Истина је да су се тако огромни падови и дешавали, али је биткоин сваки пут "оживљавао" и бивао још јачи.

Они који тргују не смеју да падају у панику или превелико усхићење јер ситуација може брзо да се окрене. 

Каква је процедура у Србији 

Србија је крајем децембра прошле године усвојила Закон о дигиталној имовини, чиме је делимично уредила област трговине криптовалутама. Закон ће се примењивати од краја јуна ове године, преостало је да се усвоје подзаконска акта и упутства.

Постоји неколико мењачница преко којих може да се обавља трговина, а тиме се у Србији бави између један и два одсто становника, према званичним проценама.

Према актуелном закону, сама куповина криптовалуте се не опорезује, али на сваку трансакцију у којој се оствари капитална добит мора да се плати порез од 15 одсто.

Порез ће, такође, морати да плате и рудари.

У Србији тренутно не постоји могућност да продавнице примају и враћају биткоине, или њихове делове, већ се све трансакције врше у динарима. Цео процес је исти као када странац дође у Србију, плати картицом на којој су еври, банка то конвертује у динаре и на рачун продавнице леже домаћа валута.

Примамљиво, али... 

Вредност биткоина данас је врло примамљива за оне који имају много новца и спремни су да се поиграју на овом врло уносном трижишту. Не зна се, међутим, до када ће то да траје и када ће цена поново да падне.

Огромна слобода и простор за профит који омогућава овај систем носи и огромну одговорност, али и неизвесност. Не постоји банка која гарантује за ваш депозит. Ако заборавите приватни кључ (ПИН), милиони одоше у неповрат.

Најмудрији и они који нису "алави на новац", већ знају где да стану, у свакој причи прођу најбоље, па и у овој.

број коментара 21 Пошаљи коментар
(понедељак, 22. феб 2021, 03:01) - Miki [нерегистровани]

Bitcoin

Imam 1/5 bitcoina, pre nekoliko godina iz zabave ulozio sam par stotina dolara, danas vrednost preko 10 000$. Sto kriza bude veca bitcoin ce biti jaci. Samo mi zao sto nisam kupio vise.

(четвртак, 18. феб 2021, 17:12) - BreDragan [нерегистровани]

Menjačnica

Jedina država u svetu (ova naša) uvodi porez na fiktivni proizvod fiktivnih vlasnika na fiktivne transakcije.
Neko se veoma dobro setio da ovlasti par ljudi u zemlji koji će imati monopol da ubiru proviziju od 15% u realnim parama na fiktivne transakcije. Zovite ih braćom ili kako već hoćete ali su oni u dilu sa zakonodavcem kako bi napunili džepove sebi i svojima.
Inače Bitkoin je najobičnija piramidalna tvorevina koja živi dok se uvlače novi članovi. Za to su zaduženi državni mediji koji non stop vrte priču o lakom bogaćenju. Kada balon pukne braća će stajati sa strane punih džepova i smejati se grohotom

(четвртак, 18. феб 2021, 16:55) - BreDragan [нерегистровани]

Piramida

Dolar ima podlogu u vrednosti građevina, industrije, zlata u Fort Noksu (koje je Nikson opljačkao u svom mandatu od svojih satelitskih i slabih država). Za razliku od dolara bitkoin nema nikakvu vrednost tj. podlogu tj. garanciju.
Običan piramidalni proizvod kome cena raste dok ima potražnje a srušiće se u momentu možda samo jednim pametnim novinarskim člankom. Setite se samo Jezde i Dafine. Ovo je samo malo više sofisticarano jer stvara privid da bitkoin niko ne kontroliše. E tu sad uleću Mask, Gejts i još 19 sličnih "prduzetnika" koji preuzimaju kontrolu.
Bitkoin ima čist špekulativni karakter koji se podgreva novinskim člancima o brzom lakom i enormnom bogaćenju a dok je ovaca biće i šišanja. Da bi se nečemu verovalo mora da ima stabilnu vrednost i pouzdanu garanciju što Bitkoin sigurno nema.

(четвртак, 18. феб 2021, 15:56) - anonymous [нерегистровани]

Razumljivo je da mnogi ne razumeju

Za mnoge je bitkoin suviše tehnološki, suviše virtuelan. Ipak. to što ga neko ne razume ne znači da je glupost. Većina ne razume i da su priče o tome da vrednost neke "fiat" valute (dolar, evro, dinar) potiče od nečeg realnog čista bajka. To je puklo kada su Amerikanci sa novčanica skinuli tekst da donosilac dobija protivvrednost u zlatu (da, bilo nekad). Najveći deo fiat novca nema pokriće ni u čemu. Čak ni u ekonomiji. Nego samo u doživljaju, utisku koji ljudi imaju o neko ekonomiji ili valuti. U suštini - u veri da je ta valuta vredna. Pritom, sve fiat valute kontroliše šačica najmoćnijih u toj zemlji. Oni direktno odlučuju i kolika će biti vrednost time što štampaju još i još i na tome se enormno bogate. Da li vam je normalno da se oslanjate na valutu koju nekoliko ljudi može da obori čas posla? Inače, postoji mogućnost da se "hakuje" kripto. Treba samo imati 51 % ukupne kompjuterske snage koja taj kripto kopa. Mislim da na svetu već sada ne postoji dovoljno novca da se kupi tolika snaga. Prošao i taj voz.

Za njive ste i dalje u zabludi. Kupiš 10 njiva. Ne gajiš ništa, jer te to ne zanima niti umeš. Onda država uvede porez od 1000 % na njive koj se ne obrađuju. Potrčiš da prodaš, ali sada već svi znaju u kakvoj si situaciji i ucenjuju te mizernim iznosima. Osim toga, u Evropi je proizvodnja hrane u rukama tri ili četiri koncerna. U Americi je situacija slična. Oni odavno žele da izbace iz poslovanja nepredvidivost klime, zemljišta, raznih uslova i svega ostalog. Holanđani već proizvode sve u zatvorenom i u vertikalnim farmama, a ide se ka proizvodnji u laboratoriji (i na kraju - replikatori iz Zvezdanih staza). Tako koncerni imaju garantovan profit. A tvoje njive ne vrede ništa. Osim kao netaknuta priroda, naravno. Ništa ne garantuje vrednost na duži rok.

Za ovog religioznog - škola je važnija od crkve. Ja treba, ti treba, on, ona, ono treba, mi treba, vi treba, oni, one, ona treba. Ne dolazi pismenost iz crkve, a još manje sa Pinka.

(четвртак, 18. феб 2021, 11:50) - anonymous [нерегистровани]

666 stvari koje trebate da znate o Bitkoinu

Pitam se da li je slucajnost da, po jevrejskoj gematriji broj imena Satoshi Nakamoto iznosi 630, dok broj za reč iznosi Adam 36! Inače, Adam na jevrejskom jeziku znači ČOVEK. U Otkrovenju Jovanovom piše: "Ko ima um neka izračuna broj zveri, jer je broj čovekov, a broj njezin je šest stotina šezdeset i šest."

(четвртак, 18. феб 2021, 08:19) - ja [нерегистровани]

greška

Fali i tačka 7! Hakeri! Sve kradu pa i to.......objasnite ljudima

(четвртак, 18. феб 2021, 03:47) - anonymous [нерегистровани]

Pogled u budućnost

Bitcoin, berza, akcije, kreditne kartice... aj, karamba. Vidim biće mnogo gladnih, žednih i promrzlih.

(среда, 17. феб 2021, 23:07) - anonymous [нерегистровани]

Eh

Kripto je zamisljen da niko u sustini nema kontrolu nad transakcijama. Zar stvarno verujes da je to moguce?

(среда, 17. феб 2021, 22:19) - nislija [нерегистровани]

Isplativost

"Примера ради, струја која се годишње потроши за рударење могла би да напаја све котлове за грејање у Великој Британији чак 27 година"
Da li je moguce!
Pitanje: koliko se isplati to rudarenje?
Nije lose da neko ko se vise razume da napise u komentarima. Koliko kosta rig, koliko struja, odrzavanje, itd...

(среда, 17. феб 2021, 21:30) - Žeks [нерегистровани]

Ako dozvolite..

Dodao bih da je kriptovaluta Nano superiornija od Bitkoina koji je spor, skup i težak za razliku od ostalih a pogotovo od Nano valute koja je besplatna, brza i ekološki ispravna jer za nju nisu potrebni hangari za rudarenje. Pozdrav iz Australije!