У Србији се годишње произведе 12 милиона тона отпада, како га вратити у производњу

Привредници од државе очекују да што пре почне организовано да третира отпад и да га претвара у енергију. Велики индустријски загађивачи упозоравају да су дужни да смањују аерозагађење и да им због коришћења фосилних горива производња није ни одржива, ни конкурентна.

Димитрије Књегињић, директор Компаније "Лафарж Србија", каже да нема драстичног смањења угљен-диоксида без квалитетног алтернативног горива.

"Кад причамо о одрживости, ми се данас налазимо на том нивоу да је увоз цемента у Србију на нивоу производње Цементаре 'Косјерић', да су наши трошкови за 30 евра по тони већи него конкурентске компаније из окружења. Основни разлог за то је немогућност увоза и искоришћења алтернативних горива у енергетске сврхе у Србији", истакао је Књегињић.

У Влади не споре да у управљању отпадом има проблема. На отклањању законских блокада и стварању услова за организовано збрињавање отпада његовом претварању у енергију, кажу, већ раде јер је то за земљу приоритетан посао.

"Паралелно с тим и капацитети на депонијама, градским и несанитарним депонијама, којих има 3.500, значајно ће се довести под контролу", рекла је Ирена Вујовић, министарка заштите животне средине.

Зорана Михајловић, министарка рударства и енергетике, каже да се отпад користи за производњу топлотне и електричне енергије – да имамо когенерације.

"Јер та когенерација доводи до вишег степена искоришћења, значи процент искоришћења у когенеративним постројењима је преко 90 процента. Друга важна ствар која мења све у нашој земљи, у овој и годинама испред нас, јесте што енергетика и заштита животне средине више не могу једна без друге, то мора да буде заједно", истакла је Михајловићева.

Анализе показују да се у нашој земљи годишње произведе 12 милиона тона разног отпада. Чак 10 милиона се не третира, односно остаје и загађује животну средину, мада би "циркуларна економија" могла да отвори више од 30.000 радних места.