Регионална сарадња није замена за евроинтеграције, већ део процеса

План за заједничко регионално тржиште направљен је на европском принципу "четири слободе" – слободе кретања људи, робе, услуга и капитала. Амбициозан, јасно дефинисан и орочен да се оствари до 2024. године.

"Ово је дефинитивно процес који земље Западног Балкана треба да усвоје, а Владе да створе услове за његову примену. Тек након тога то ће да буде успешна прича. Прво очекујемо подршку Самиту, а друго очекујемо пуну примену заједничког регионалног тржишта", наводи Мајлинда Брегу, генерална секретарка Савета за регионалну сарадњу.

Србија је међу заговорницима транспорта робе без непотребних баријера и уз минималне трошкове, путовања са личном картом, телефонирања без роминга.

Међутим, код неких слабијих економија то изазива страх од могуће навале радне снаге из окружења, а посебно да је заједничко тржиште само утешна награда уместо чланства у Европској унији.

"Интеграцију између самих економија на Западном Балкану не траба схватити и то дефинитвно није замена за нашу интеграцију, односно интеграцију читавог региона у ЕУ", указује Ранка Миљеновић, извршна директорка ЦЕП-а.

"Битно је нагласити да је досадашњи мини-шенген сада постао саставни део овог плана кроз четири европске слободе. На овај начин мини-шенген је деполитизован, деперсонализован", сматра Анида Шабановић, Спољнополитичка иницијатива БХ.

Иако су односи Бугарске и Северне Македоније оптерећени неким спорним питањима из прошлости, у Софији ће као копредседавајући показати да могу заједно да раде.

"Очекивања су да ће ова економска сарадња јер је у виду ове иницијативе пре свега економска сарадња допринети решавању значајних билатералних проблема", каже Симонида Качарска, директорка Института за европску политику у Скопљу.

Неке процене говоре да би регионална економска интеграција повећала бруто домаћи производ у земљама Западног Балкана за 2,5 одсто, а уколико бисмо успели да се повежемо по угледу на Европску унију, забележили бисмо раст БДП-а од 6,7 одсто.