Не видиш га, а можеш да се обогатиш – Србија регулише промет дигиталних валута

Не видиш га, а можеш да се обогатиш. Од зараде у криптовалутама већ живи неколико хиљада људи у Србији.

Народна банка је још пре три године регулисала промет дигиталним валутама, пре свега ради спречавања прања новца. Сада је на реду нови закон.

"Инвестициони токени кључ закона"

Директор сектора у НБС Дејан Девић каже да су кључ самог закона такозвани инвестициони токени.

"То је облик дигиталне имовине који у неку руку замењују традиционалне финансијске инструменте и они се могу користити за финансирање. Већ се користе у неким земљама света, а могу представљати алтернативу, рецимо дужничким хартијама од вредности", наводи Девић.

У Србији се преко дигиталних платформи електонских новчаника или мењачница месечно обрне неколико милиона евра у виртуелне валуте или обрнуто.

"Могућност преваре свести на минимум"

Када је реч о дигиталним токенима, они долазе често из иностранства са лажних налога, па је три четвртине тих инвестиција заправо превара.

За трговину биткоином у Србији углавном се користе стране платформе.

Наша иновативна предузећа и предузетници од закона очекују бољу регулативу, јер циљ није превара, већ унапређење домаћег ИТ сектора.

"Да практично постоји нека селекција кроз процес лиценцирања и кроз процес одобравања неких пројеката где ћемо могућност преваре да сведемо на неки минимум јер сваки процес инвестирања кроз токене ће морати да прође одређену процедуру", Александар Матановић из ЕЦД-а.

Упутство ЕУ – криптовалуте могу у билансе фирми

Централне банке најразвијенијих земаља Европске уније ових дана дале су упутства - како емитовати локалне криптовалуте.

Са њима се за сада неће трговати на берзи, али те валуте могу ући у билансе, односно имовину фирми у дигиталном облику.

Да ли се на тај начин комплетира историја капитала после година неповерења?

"Тај проблем је решен захваљујући врхунским информатичким решењима као што је блокчејн, који је централизована главна књига трансакција и пружа увид у сваку промену, односно има малу вероватноћу компромитовања од стране хакера", објашњава професор Београдске банкарске академије Малиша Ђукић.

Закон о дигиталној имовини мораће да има и пратеће прописе, јер, на пример, виртуелну валуту можете купити, али и зарадити такозваним рударењем.

Само стицање валуте ризично је колико и свака понуда и тражња, а главни проблем за сада је велики распон вредности која може да порасте или падне у кратком року.