Михајловић: Србија постаје транзитни саобраћајни коридор

Србија данас са својим пројектима учествује са 13 милијарди евра у регионалном повезивању, рекла је за Радио Београд министарка Зорана Михајловић. До краја наредне године биће завршена три велика инфраструктурна пројекта - брза пруга од Београда до Новог Сада, деоница ауто-пута "Милош Велики" од Прељине до Пожеге и прва деоница Моравског коридора, од Крушевца до Појата.

Са делегацијом америчке Међународне финансијске корпорације разговарало се о инфраструктурним пројектима важним за повезивање Београда и Приштине, као и целог региона. 

Реч је о пројектима путне и железничке инфраструктуре, чија вредност се процењује на 3,7 милијарди евра, рекла је потпредседница Владе Зорана Михајловић. 

Министарка грађјевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је за емисију У средишту пажње Првог програма Радио Београда нагласила да су велике ствари пред нама, као и да се то не односи само на повезивање са Приштином ауто-путем Ниш-Мердаре-Приштина, као и железницом већ и на регионалне пројекте на којима ће се радити.

Михајловићева је истакла да је у фокусу наставак финансирања ауто-пута од Плочника до Приштине, за шта треба обезбедити више од 750 милиона евра, као и изградња пруге на том правцу.

Додала је да је за део ауто-пута од Ниша до Плочника обезбеђен новац од европских банака, а изградња се очекује следеће године.

За регионално повезивање 13 милијарди евра

"Србија данас са својим пројектима учествује са 13 милијарди евра у регионалном повезивању. Градимо прстен повезивања са БиХ, мост преко Саве код Сремске Раче у оквиру изградње ауто-пута Београд- Сарајево, биће изграђјн за две и по године. У исто време радимо документацију на деоници дугој 63 километара између Пожеге и Котромана", рекла је министарка.

Када је реч о Мађарској, радимо брзу пругу између Београда и Будимпеште, регионалну пругу Суботица-Сегедин. Ауто-пут до Ватина и железничка мрежа преко Панчева градиће се до Руминије, истиче она.

"У сарадњи са Бугарском смо обезбедили новац преко Европске инвестиционе банке на модернизацији и електрификацији пруге између Ниша и Димитровграда. Са Северном Македонијом настављамо да градимо пругу од Београда до Ниша, Ниш-Прешево. У току је реконструкција Барске пруге ка Црној Гори. И то више нису пројекти негде на папиру, увелико се ради и то је у нашем плану у наредних пет до седам година", нагласила је Михајловићева.

Осим инфраструктурних конекција подједнако су важне и нефизичке баријере-царине и гранични прелази.

"Наш план је да све што се ново отвара мора да буде један интегрисан систем, мора постати један гранични прелаз", указује Зорана Михајловић и наглашава да га већ имамо са Македонијом. У плану је отварање једног граничног прелаза са БиХ и Републиком Српском, имаћемо га у Сремској Рачи, у Котроману. То смањује транспортне трошкове између 25 и 30 одсто", истиче министарка.

До краја 2021. три инфраструктурна пројекта 

Михајловићева је рекла да ће до краја наредне године бити завршена три велика инфраструктурна пројекта - брза пруга од Београда до Новог Сада, деоница ауто-пута "Милош Велики" од Прељине до Пожеге и прва деоница Моравског коридора, од Крушевца до Појата.

"У децембру 2021 године план је да имамо завршену прву деоницу ауто-пута Појате-Прељина, дужине 27 километара, од Појата до Крушевца. Такође, на јесен идуће године завршавамо деонице брзе пруге од Београда до Новог Сада и тада ћемо имати и прве брзе возове на тој релацији који ће путовати око 25 минута. То није питање само повезивања Београда и Новог Сада, већ показује колики значај држава данас придаје модернизацији железнице", нагласила је Зорана Михајловић.

Истакла је да ће Моравски коридор бити потпуно завршен за три године, колико и брза пруга од Београда до Будимпеште.

Сарадња са ДФЦ до подршке женском предузетништву

Један од стубова улагања Међународне развојне финансијске корпорације је женско предузетништво, истакла је министарка грађевинарства.

"За мене је то значајно из два разлога. Као порука свима да је итекако исплативо улагати у женско предузетништво а друго - то су конкретни кредити и начини како помоћи женама предузетницама. Основни проблем код женског предузетништва јавља се после неколико година рада у њиховим компанијама", рекла је она. 

Према њеним речима, додатни капитал је потребно обезбедити између треће и пете године, како би се помогло женама предузетницама да разгранају свој посао или чак и да га промене.

"Верујем да ће кредити који ће се давати за женско предузетништво бити јако повољни. Наш циљ је да следеће године покушамо да подигнемо женско предузетништво за 25 одсто у односу на оно колико је данас", истакла је министарка Михајловић.