Враћање отпада у производњу – велике могућности за Србију

"Циркуларана економија", која подразумева враћање отпада као сировине поново у производњу – нови је концепт привредног развоја који даје одличне резултате у Европској унији. Велика је шанса и за нашу земљу. Србија, само за три године, развојем те области могла би да отвори 30 хиљада нових радних места.

Комунални, пластични, амбалажни, електронски, енергетски, рудрски отпад – у Србији га годишње скупимо 12 милиона тона. А тек 15 посто те количине се третира, мада су могућности огромне.

Само од њиве до трпезе, рецимо, сакупимо милион тона и уместо да то прерадимо у биогориво, та количина заврши на депонији испаравајући метан у атмосферу.

"Са друге стране, велика количина индустријског отпада такође остаје неискоришћена. Неколико милиона тона само лежећег пепела из Термоелектрана заврши на депонијама од чега се искористи ужасно мала количина коју преузме нека од цементара. Да вас подсетим само чак постоје прописи о обавезном коришћењу летећег пепела у путоградњи у грађевинарству али се врло слабо преимењују", каже Александар Јововић, професор Машинског факултета у Београду.

Приоритет је сређивање депонија. Поред више од 2.000 дивљих депонија у нашој земљи има само 10 санитарних одлагалишта и 120 општинских која не задовољавају ни минималне стандарде.

"С обзиром да је то некако остављено више на ентузијазму практично локалних општина, врло су мале казне уколико се општине не организују за примарну селекцију. Ја просто мислим да је потребно увести екомнномске мере", каже Јелена Киш из Савеза за животну средину - НАЛЕД.

И домаћи привредници решење виде у циркуларној економији

Решење проблема и наши привредници виде у циркуларној економији, јер тај концепте повећава удео обновљиве и зелене енергије, предузећима смњује трошкове производње, а држави повећава БДП. 

"Велике земље као Немачка, Аустрија, Скандинавија јако пуно отпада спаљују. Значи користе га као енергент. Наравно данас је циљ да отпад ипак искористите као сировину а не само као енергент, или да је сместите на депонију", каже Јововић.

Синиша Митровић из Центра за циркуларну економију ПКС-а каже да је најбоња шанса за процес транзиције српске економије јесте напуштање линеарне економије "произведи - употреби-баци" на процес циркуларне економије "произведи-употреби-произведи.

"Ми ту видимо као велику шансу да оно што је отпад у великим компанијама у страним директним инвестицијма да постане сировина за неку нову индустрију у малим, средњим и микро предузећима", каже Митровић.

Јелена Кишнаводи да подстиче се рециклажа и оно што је најбитније јесте да ви када стављате неки произвд на тржиште Европске уније да он мора да буде рециклабиран.

"Значи то су неке ствари које се имлементирају у самој производњи", каже она.

Домаћинства, угоститељски и јавни сектор су највећи произвођачи комуналног отпада а контејнера за одвајње абалажног и папирног отпада од остатака хране још је недовољно. Зато за почетак треба кренути од најосновнијег – убрзати обавезну селекцију отпада не само у градовима већ и у селима.