Мање радника с Балкана проблем за немачке грађевинаре

Број издатих виза за раднике са Западног Балкана током кризе са коронавирусом знатно је опао. Истовремено, немачке грађевинске фирме упозоравају да неће бити у стању да изведу све радове.

У првој половини ове године издата је само 4.801 виза, док је 2019. године издато укупно 27.259 виза за радну снагу из Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније и Србије.

Диселдорфски лист Рајнише пост пише да су разлог за знатно мање издатих виза, у оквиру такозваног Правила за Западни Балкан, ограничења јавног живота која су уследила након проглашења пандемије. У многим земљама немачка дипломатска представништва која издају визе радила су само ограничено.

Истовремено, грађевинске фирме у Немачкој упозоравају да ће имати великих проблема с радном снагом уколико поједностављена правила за добијање визе не буду продужена и након децембра.

Без такозваног Правила за Западни Балкан, само би Грађевинска удружења Северне Рајне Вестфалије "одједном остала без 52.000 радника", изјавио је за лист Рајнише пост директор удружења Херман Шулте-Хилтроп. "Онда би 2021. имали ситуацију да радови на градилиштима у области изградње стамбеног простора морају и потпуно да се обуставе."

Правило за Западни Балкан до 2023. године

У јулу је саопштено да би Немачка требало да продужи посебну дозволу која омогућава долазак радника са Западног Балкана.

Агенција ДПА, која је имала увид у нацрт уредбе Министарства за рад, пише да ће тзв. Правило за Западни Балкан из 2016, које истиче у децембру ове године, остати на снази до 2023. Годишње ће у земљу на тај начин убудуће у Немачку моћи да уђе највише 25.000 радника.

То правило поједностављује приступ радника немачком тржишту рада: омогућава лакше добијање визе и без знања немачког језика и пословних квалификација. Услов за добијање визе је да подносилац захтева достави радни уговор и да то одобри Савезна агенција за рад.

Шулте-Хилтроп поздравља планове немачке владе о продужење Правила за Западни Балкан, али не схвата зашто се као горња граница наводи 25.000 радника годишње.

"Ради се о пословима за које овде код нас нећете наћи никога – као рецимо стручњаци за арматурне мреже", изјавио је за Рајнише пост Шулте-Хилтроп, али и указао на то да ће наредних година због старости 150.000 од укупно 850.000 запослених у грађевинској индустрији престати да ради.

Шулте-Хилтроп сматра да горња граница од 25.000 људи само "непотребно заоштрава ионако већ напету ситуацију".