Како до стана у Београду са 4.500 евра

Куповина првог стана је жеља већине младих, али без обзира на вредност кредита, високо учешће је често било несавладива препрека.

Народна банка је дозволила спуштање стопе за прву некретнину, а банкари објашњавају да је разлика између стопа учешћа у иницијалним трошковима и да би најбоље било да се око задуживања сагласе оба брачна партнера.

"Врло често се сналазе на разне начине, где супружник узима готовински кредит који је скупљи па самим тим оптерећује и буџет. Без обзира што има кредитну способност са 20 одсто учешћа. Самим тим је одлука Народне банке препознала ту проблематику", наводи Данијела Лопатић из банке Поштанска штедионица.

Стамбени кредити нису били никада повољнији. Камата је у просеку око три одсто.

На пример, за куповину стана од 45.000 евра са ефективном камтом од 3,7 одсто, учешћем од 20 одсто и роком отплате од 300 месеци, рата би вам била око 170 евра.

Подсетимо, учешће је око 9.000 евра, па фактички ви позајмљујете 36.000 евра.

Учешће од десет одсто је око 4.500 евра, што бисте лакше прикупили, али рата би вам била већа за око 20 евра месечно.

Веће учешће за стамбене кредите значи мање ризика и обратно. Таква би требало да буде банкарска логика.

Међутим, банкари имају право да процене ризик код одобравања кредита па могу и да вам не одобре кредит без обзира на висину учешће банке и чак да вам не образложе зашто су то урадиле.

Економисти кажу да је самањење учешћа добродошло и за појединце и за државу.

"Мислим да је то добра мера зато што ће довести до пораста кредитне активности банака што је од изузетног значаја и за банке и за привреду. С друге стране, то ће подстаћи раст привреде у време када грађевинска активност повезана са бројним другим делатностима и деловаће стабилизирајуће на привредни раст али деловаће и имаће значајну социјалну компоненту", указује Хасан Ханић, декан Београдске банкарске академије.

У време епидемије банке имају два проблема. Да нађу довољан број кредитно способних клијената који су нешто опрезнији и да пазе да олако не дају позајмице док се ситуација у економији шире гледано не стабилизује због ризика повећања ненаплативих кредита.