Бесповратно 150.000 евра иновативним и "зеленим" фирмама 

Компаније "Esensa", "Avalon partners", "NS Koncept", "Gomma Line", "Energia gas and power", "Dorado", "Muvaround", "Dogama", "PG MArko Carnic" i "Biofor Sistem"" представиле су најбоље пројекте од 80, колико је приспело, и те компаније сарађиваћеи са домаћим истраживачко-развојним организацијама на пројектима који могу бити кофинансирани иновационим ваучерима вредности до 20.000 евра.

За пројекат биођубриво са микроорганизмима који растварају фосфор у земљишту који је развила компанија "Biofor Sistem" у сарадњи са Пољопривредним факултетом - иновациони ваучер од 20 хиљада евра.

"То је природни алат којим се подиже плодност земљишта и с друге стране делујемо на биљку тако што је она боље исхрањена тако што се поспешују процеси природне исхрабне биљке и добијамо биљку која више плод доноси и самим тим је здравија", каже Богдан Жигић из "Biofor Sistemа".

"Esensa" у сарадњи са са Институтом за молекуларну генетику добила је ваучер од девет хиљада евра за развој технологије која ће смањити пластични отпад.

"Конвертујемо ту пластику отпадну пластику у биоразградиви полимер уз помоћ бактерија", каже каже Јасмина Никодиновић Рунић са Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство.

Александар Цијовић из "Esensе" каже да они претварају нешто што изузетно загађује животну средину у нешто што се јако брзо разграђује.

"Можемо да ставимо печат на амбалажи да је то биоразградива материја", каже он.

Практично сви пројекти су имали добру иновациону и технолошку вредност, рекао је на додели ваучера министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић и истакао да је укупна вредност од 150.000 евра у првом "колу", али да је још важније да убрзо креће ново "коло" и захвалио на томе "пријатељима из ЕБРД и свим њиховим партнерима.

"Повезивање науке, истраживачких организација са малим средњим предузећима један је од кључних приоритета владе", рекао је министар те поручио да свака подршка њиховом начину рада представља корист за све. 

Министар је рекао и да је у овој години Влада Србије за иновације издвојила пет пута више новца него 2017. те да раст од 500 одсто средстава за иновације заиста показује опредељеност да се развија економија заснована на знањима, иновацијама, а чему је, каже, Србија заиста богата.

"Време у коме живимо време је животне средине" 

Министар заштите животне средине Горан Триван рекао је да "не може да замисли" бољу симбиозу памети и логике од те две речи које су садржане и у конкурсу ЕБРД, а то су - зелени и иновациони. 

"Сасвим искрено, без обзира на посао који радим, не видим шта би у светским оквирима могло бити важније од примене иновација у животној средини или примене животне средине у иновацијама. Време у коме живимо време је животне средине и истовремено - иновација. Живимо у времену технолошких револуција за које дубоко верујем да ће најдубље променити свет, али оно што не треба да промени свет заправо је брига о животној средини и заштити животне средине", рекао је Триван.

Ако будемо умели да мислимо, сматра министар, онда ћемо у земљи, која, како каже, заостаје за развијеним земљама запада у области екологије најмање 25 година, моћи да прескочимо добар део година, захваљујући памети и иновацијама. 

Неки од одобрених пројеката конкурса Европске банке за обнову и развој, који подржавају Влада Аустрије и Централно-европска иницијатива, развијаће одрживу и прецизну пољопривреду, посебно важну за српску привреду, те ће тако, на пример, Институт "БиоСенсе" тестирати свој иновативни систем за наводњавање у пољопривредном газдинству Марка Чарнића који је велики произвођач шаргарепа у Србији.

Систем за наводњавање користи сателитске снимке 

Систем за наводњавање је "паметан", односно користи сателитске снимке, мапе замљишта, моделе временске прогнозе и мерења са бежичних сензора, како би одредио оптимално време и трајање наводњавања, што би требало да повећа принос и уједно значајно смањи потрошњу воде. 

Неколико других пројеката намењено је унапређењу управљања отпадом тако што би се отпадна пластика, стакло и експандирани стиропор користили за производњу новог грађевинског материјала.

Догађају су присуствовали директор ЕВРД у Србији Данијел Берг и директор тима за енергетску ефикасност и климатске промене ЕБРД Тери Мек Калион.

"Иновације би требало да помогну Србији да ублажи свој утицај на климатске промене и уједно на дужи рок да подржи конкурентност привреде", каже Даниел Берг.

"Ствари иду добро. Има још доста посла. Али Србија има добар план и до 2060. морамо избацити угаљ из употребе потпуно", каже Тери Мек Калион.

Други позив за пријаве за иновациона решења отворен је данас до 30. априла ове године.