Први ветропарк у јужном Банату пуштен у рад

Компанија "МК финтел винд" свечано је пустила у рад ветропарк "Ла Пичолина" у Загајици близу Вршца, који је уједно и други овакав објекат који је компанија изградила, а први у јужном Банату, саопштено је из ове компаније.

Ради се о постројењу укупне инсталисане снаге од 6,6 мегавата (MW), у чију изградњу је уложено више од 10 милиона евра, наводи се у саопштењу.

Пробни рад ветропарка "Ла Пичолина" започео је средином јула ове године, када је 1,5 милиона киловат-сати електричне енергије потекло ка Вршцу.

Министар рударства и енергетике Александар Антић, у присуству званица и инвеститора, пресецањем врпце званично је пустио у рад ветропарк.

"Поносан сам што у овом и претходном мандату Владе Републике Србије отварамо други ветропарк и што смо направили значајан искорак као држава и друштво у целини у правцу далеко веће заступљености обновљиве енергије у нашој укупној потрошњи", каже Антић.

Истиче да је ово само почетак и да се овим објектом Србија приближава капацитету од 80 мегавата енергије из обновљивих извора који су изграђени у последњих неколико година.

"У овом тренутку имамо статус привременог повлашћеног произвођача за још 12 електрана на обновљиве изворе, чији је укупан капацитет око 485 мегавата, што је изузетно значајно. Србија ће без икакве дилеме остварити своје циљеве. Ми ћемо се до 2020. приближити или дистићи наш циљ од 27 одсто укупне потрошње из обновљивих извора", истакао је Антић.

Извршни директор компанија "Финтел енергија", "Спа" и "МК финтел винд", Тицијано Ђованети, рекао је да је задовољан што је реализацијом још једне јако значајне инвестиције ова компанија потврдила своју посвећеност очувању животне средине, али и стратешке опредељености развоју на тржишту Србије.

"Прва мерења ветра на овом подручју започели смо давне 2009. године, када уједно и почиње развој пројекта", подсећа Ђованети.

Ветропарк већ испоручује чисту енергију хиљадама локалних породица, каже Ђованети и напомиње да енергија ветра не подразумева само чисту и одрживу енергију, већ и радна места за целу локалну заједницу.

Најавио је изградњу још једног ветропарка у близини Вршца.

"Захваљујући напорима владе која је одобрила одржив програм подстицаја кроз нов уговор о купопродаји струје, у плану је изградња и великог ветропарка исто у близини Вршца, који ће отворити нова радна места на локалном нивоу барем у наредне две године", најавио је Ђованети.

Укупна очекивана производња на годишњем нивоу је око 20 гигават-сати, што је довољно енергије за око 5.500 домаћинстава, наводи се у саоштењу.

Додаје се да је пројекат од почетка пратио велики број српских компанија, инстутута, факултета, пројектантских кућа и државних институција, као и "Уникредит" банка која је финансирала део пројекта.

"Овај пројекат смо подржали кредитима у укупном износу од 8,5 милиона евра. Наша банка је препознала значај и потенцијал који лежи у сектору обновљивих извора енергије и данас наш портфолио укључује и мини хидро постројења и соларне електране, што говори у прилог наше спремности да и даље пратимо инвестиције у овом сектору'', изјавила је Чила Ихас, председница Извршног одбора "Уникредит" банке у Србији.

Компанија "МК финтел винд" крајем прошле године отворила је ветропарк "Кула", који је уједно и први ветропарк у Србији укупне инсталисане снаге 9,9 мегавата.

Такође, компанија тренутно ради на развоју пројекта ветропарка "Кошава", који ће се налазити у околини Вршца, укупне снаге 117 мегавата, где ће у првој фази бити инвестирано око 50 милиона евра, наводи се у саопштењу.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(уторак, 04. окт 2016, 10:30) - Dragan Stanković - Stane [нерегистровани]

Kapacitet i cena

Izneti su podaci o kapacitetu ovog konkretnog izvora energije. Nije mi sasvim jasno koliko košta kilovatčas u odnosu na cenu dobijenu iz hidroelektrana ili termoelektrana.
Nemam ništa protiv ovog rešenja, mada ne bi bilo važno i da imam. Iskustvo kaže da čim se ne govori o ceni po jedinici, ukupna ulaganja ne znače mnogo kao informacija. Samo tri cifre su u pitanju (termoelektrana, hidroelektrana i vetroelektrana po kilovatčasu)... Ne bi smetao ni podatak o vremenu vraćanja ulaganja u ovakve objekte, ali takav podatak nisam siguran da postoji i da je na raspolaganju. Ovo su osnovni parametri.

(понедељак, 03. окт 2016, 21:58) - VL [нерегистровани]

Корист...

Корист је еколошка. Ваљда је битно шта удишемо.

(понедељак, 03. окт 2016, 19:00) - anonymous [нерегистровани]

oprezno

sa otvaranjem i financiranjem vetroelektrana i drugih obnovljivih izvora energije,jer je korist za drzavu i narod nikakva.Vetroelektrene zapsljavaju mali broj ljudi,sva oprema je uvozna,a troskove koristenja pdmiruje drzava.Koja je korist za Srbiju.?Zato je velika odgovornost na Ministarstvu pod kojim uslovima ce dozvoliti izgradnju vetroelektrana.Dugorocno moze inati velike posljedice po energetsku i budzetsku situaciju u Srbiji.