Плате не прима 56.000 запослених

Само у Првом и Другом основном суду у Београду води више од 5.000 радних спорова због неисплаћених зарада, отпремнина и других примања. Иако те спорове судије спроводе по хитном поступку, више од 500 радника пресуде чека дуже од пет година, а стотинак и више од 10 година.

Верица Нововић је после једанаест година добила радни спор. Иако послодавац мора да је врати на посао и исплати јој припадајуће зараде, покушао је то да избегне тврдећи да је у стечају и да више нема запослених.

У Агенцији за приватизацију рекли су да та фирма није у стечају и она је одлучила да судски тражи извршење пресуде.

"У овој земљи, значи, појединац против система заиста не може. Једанаест година је потврда, то је петина мог живота уништеног и онога што сам ја даље могла да радим јер ако се ви пријавите на неки конкурс и кажете да сте добили отказ ко ће вас примити?", пита се Верица, иначе економиста по струци.

За моралну сатисфакцију никада није касно, али од нечега се мора живети а то је тешко без редовне зараде.

Добро то зна 66 запослених у Стоматолошкој служби "Мажестик" у Београду. Они због неусклађености закона, зараде примају са неколико месеци закашњења.

Плаћају их из буџета, ако испуне норму. Како неки од њих то не постижу, а плате сви морају примити у исто време, зараде касне. Проблем није решен мада су службено обавестили све надлежне институције.

"Сви су ми рекли да схватају наш проблем али да они тренутно не могу да га реше док се не ускладе та два закона: Закон о раду и Закон о здравственој заштити, да они не могу да реше наш проблем, а да новаца у буџету предвиђеног за нас нема", објашњава др Душан Живановић, начелник стоматолошке службе "Мажестик".

У Инспекцији рада кажу да су 2013. године имали 20 одсто више пријава радника него годину дана раније, најчешће за неисплаћена примања.

Инспектори послодавцу решењем налажу да исплати зараде и подносе захтев за покретање прекршајног поступка.

"Тешка је ситуација, нажалост, да су многи послодавци у тешкој финансијској ситуацији, да су им често рачуни у блокади и да, када дође до те правоснажне и извршне судске пресуде у корист запослених, нажалост нема средстава из којих би се исплатила та потраживања", напомиње Маја Илић из Републичка инспекција рада.

Према подацима Самосталног синдиката, више од 56.000 људи у марту није примило зараду.

Министар Александар Вулин каже да ће измене Закона о раду омогућити запосленима да са потврдом о неисплаћеној заради, траже наплату. Иако је за то казна била од 800.000 до милион динара, судије су изрицале много ниже суме.

Послодавци су због тога одлагали исплату или плаћали казну, што им је било јефтиније од исплате зараде и измиривања доприноса. Казна је повећана на два милиона динара, али ефикасност закона, сматра се зависиће од правосуђа.

У Хрватској је казна послодавацу за неисплаћене зараде три године затвора, а радницима је одобрен штрајк чим плата касни један дан.