Пензије неће бити 200 евра

Пензије неће бити изједначне на 200 евра за све оне који се буду пензионисали после 65. године. Те наводе демантовало је Министарство привреде, уз образложење да је њихов предлог погрешно протумачен. Министарство рада које води лидер странке пензионера Јован Кркобабић, како је речено, ради на наставку реформи пензионог система која не предвиђа такве мере и поручују да стечена права, као што су пензије, нико неће дирати.

Не прође дан, а да се се не поведе полемика о неком рефромског потезу из Министарства привреде. Овог пута пренето је да се има у плану изједначавање пензија и то на 20.000 динара, што је, како су израчунали, довољно месечно за живот, а што је модел који се примењује у Канади. 

"Потпуно је нетачно да ће свим будућим пензионерима пензије бити само 200 евра месечно и никоме не пада на памет да дира у стечена права пензинера. Ми сматрамо да у оквиру пензионе реформе и увођења универзалне социјалне заштите, чак и ако неко није имао дан радног стажа, када дође у године за пензију, хумано друштво треба да му обезбеди примања која су довољна за живот и егзистенцијалне потребе", наводи Министарство привреде.

Данас, просечно пензионери примају 25.800 динара. Највеће пензије од 45.700 имају војни пензионери. Пензионери самосталних делатности имају 25.150 динара, а старосна односно инвалидска пензија је 13.221 динар. Најнижа пензија је пољопривредника и износи 10.250 динара.

На најаву да би се примања најстаријих могла изједначити на 20 хиљада, реаговала је и странка пензионера. Момо Чолаковић из ПУПС-а каже да је то неприхватљиво за странку као и за пензионере.

"Ја лично мислим да до тога никада не може доћи, знају се стечена права и ниједна реформа не може угрозити та стечена права и друго ниједна реформа не сме да дозволи да под неповољнијим условима иду они који ће доћи у пензију", рекао је Чолаковић.

Стручњаци наводе да је реформа пензионог система неопходна и да је потребно да се убрза.

Економиста Хасан Ханић каже да реформа треба да иде у правцу решења смањивања односа дела издатака из буџета за пензију и раста БДП-а, померања старосне границе за одлазак у пензију са 58 на 60, изједначавања услова за одлазак жена и мушкараца у пензију и увођења одређених пенала за превремени одлазак у пензију.   

Висина пензије није једина мука у Србији. Чак 200 хиљада радника нема повезан радни стаж, а упола мање, 100 хиљада ради, а за њих се не уплаћује пензионо осигурање. То би такође требало да буде решено реформским мерама Владе, али усаглашеним.