Ко су вехабије?

Јучерашњи напад Новопазараца Мевлида Јашаревића на америчку амбасаду у Сарајеву и чињеница да је регистрован као припадник вехабијског покрета поново су отворили питање деловања радикалних исламиста на Балкану, који, по тврдњама стручњака, представљају највећу претњу за стабилности региона.

Познаваоци ислама тврде да на вехабије, које припадају радикалном исламском покрету, не треба гледати као на религијску, већ као на криминалну групу која злоупотребљава религију ради остваривања својих циљева.

У Босни и Херцеговини делују две фракције вехабијског верског покрета.

Најопаснијом се сматра група у селу Горња Маоча код Брчког где су сви становници припадници овог покрета.

Ово забачено село налази се на граница тузланског кантона Федерације БиХ и дистрикта Брчко, и до доласка вехабија било је девастирано насеље.

Пре полицијске акција "Светлост" у фебруара 2010. године, радикални исламисти у овом селу нису признавали законе БиХ, а деца су учила по плану и програму Јордана.

Због наметања јорданског школског програма 2008. године је оптужен један од вехабија, али је касније ослобођен због недостатка доказа.

У Горњој Маочи се осим држављана БиХ налазе и држављани Црне Горе, Македоније, САД, па чак и Горан Павловић из Београда који је примио ислам.

Новац за финансирање покрета обезбеђује се од рођака и пријатеља ове групе који су пореклом из Западне Европе, где су рођени као деца гастарбајтера из Југославије.

У овом босанском селу су, према изјавама разних организација које се баве тероризмом, али и обавештајних служби, вршене обуке за свети рат-џихад.

У неколико наврата становници оближњих села су упозоравали да се чују пуцњи с обронака Мајевице, где се сумња да су постојали кампови за обуку.

Акција "Светлост" затамнела

Пажња јавности на вехабије у Горњој Маочи усмерена је прошле године после полицијске акција "Светлост" када је ухапшено седам особа и заплењено наоружање, што је показало је да су радикални исламисти активни и у Босни.

Ова акција у којој је учествовало преко 600 полицијаца, спроводена је на основу наредби Тужилаштва и Суда БиХ, ради откривања и кривичног процесуирања особа осумњичених за кривична дела угрожавање територијалне целине БиХ, напад на уставни поредак БиХ и изазивање националне, расне или верске мржње, раздора и нетрпељивости.

Село је одавно под надзором домаћих и страних обавештајних агенција, због оперативних сазнања да се у њему од 2002. године спроводе активности које могу угрозити безбедност БиХ.

Стручњаци су тада упозоравали да полиција не би требало да прекине надзор Горње Маоче, мада за ширу акцију нема ни политичку ни верску подршку.

Такве квалификације износе се зато што политички и верски врх Федерације БиХ није јасно осудио деловање вехабијског покрета, као и да је Тужилаштво направило лошу квалификацију кривичних дела и није ухапшенима ставило на терет тероризам.

Полиција у току ове акције није претражила бункере из времена ЈНА, у којима се како се сумња, налази велика количина наоружања и муниције, већ је одузела оружје које је пронашла у кућама ухапшених.

Све то, уз сумњу медија да је неко из полиције раније јавио екстремистима да сакрију оружје, упућивало је да ће се деловање екстремиста наставити - што се показало као тачно.

Прошлог лета дошло је до терористичког напада на полицијску станицу у Бугојну када је погинуо један полицајац, а станица је потпуно уништена. И за овај напад се такође оптужују вехабије.

Почетком јуна 2010. године у поштанске сандучиће двоје судија дистрикта Брчко које су осудиле ухапшене из Горње Маоче, стигле су претеће поруке са текстом карактеристичним за вехабије.

Иако није било напада, пре нешто више од месец дана полиција је пронашла шест килограма експлозива у Хусину код Тузле, у објекту који користи припадник вехабија Мурадиф Хамзабеговић.

Вехабије широм Европе

У извештају Установе за заштиту уставности и борбу против тероризма у Аустрији из 2007. наводи се да су унутар босанске дијаспоре у овој земљи установљене групације које припадају неофундаменталистичкој интерпретацији вехабизма.

Аустријске власти сматрају да Беч није центар вехабијског покрета у Европи и да они делују у више европских градова. Многе вехабије за које се сумња да представљају потенцијалну претњу нису прекршили ниједан аустријски закон.

Један од ухапшених у акцији "Светлост" у Горњој Маочи често је путовао у Беч где је ишао у исту џамију као и босански држављанин који је 2007. године са две скривене ручне гранате ухапшен на улазу у америчку амбасаду у главном граду Аустрије.

Вехабије у Србији

Вехабије су у Србији најбројније на подручју Новог Пазара и Прибоја, али их има и у Сјеници и јужном делу Косовске Митровице.

Према оперативним подацима Војно-безбедносне агенције који су објављени у медијима, на подручју рашко-полимске области и на северу Црне Горе делују "исламске екстремистичке организације Вехабија - Тарикат и Црвена ружа".

Тачан број припадника тог покрета није познат. Они често праве проблеме у џамијама, ометају верске обреде и покушавају да наметну свој начин молитве.

Велика акција хапшења вехабија у Санџаку изведена је 2007. године на планини Нинаји у близини Новог Пазара када је откривен терористички камп и ухапшена група од 14 припадника тог покрета, a један припадник овог покрета је погинуо у окршају са полицијом.

Сви ухапшени су осуђени на вишегодишње казне затвора због подривања уставног поретка Србије.

Према процени познаваоца прилика, њихов највећи центар на Балкану се налази у Приштини и у њему је око 20.000 пунолетних Албанаца и сви они заједно представљају велику претњу не само за Србију, већ и за цео Балкан.