Годишњица страдања Срђана Алексића

Срђан Алексић је у тренутку страдања имао само 27 година, умро је требињској болници 27. јануара 1993. године од последица удараца задобијених шест дана раније у центру града од групе припадника тадашње Војске Републике Српске.

Срђанов отац Раде Алексић је тада, опраштајући се од сина, написао: "Умро је вршећи своју људску дужност".

Данас, на 30. годишњицу његовог страдања, поручује:

"Кад посматрам млади свет који признаје Срђана, Срђан није умро и добро би било да никад не умре дело као што је Срђаново дело, већ да служи човеку за путоказ за доброту, за благостање, за уништење сваког зла на овој земљи".

Председник Скупштине општине Требиње Драгослав Бањак каже да Срђаново дело, између осталог, помаже да се разуме страхота рата.

"Подсећање на Срђана Алексића и на многе друге хероје који су направили сличан поступак на протостру некадашње Југославије помаже да се разуме страхота рата и степен безумља који непрекидно прати једну такву ситуацију и на другој страни помаже да се људи међусобно зближе и да у време мира постану још ближи једни другима", рекао је Бањак.

Један од нападача на Срђана је погинуо током рата, док су остали осуђени на 28 месеци затвора.

У више градова Србије и БиХ улице носе Срђаново име, а 2012. Срђан је постхумно одликован Златном медаљом "Милош Обилић" за показану храброст и дело посебног јунаштва.

Деветог јануара 2013. тадашњи председник Републике Српске Милорад Додик одликовао га је "Орденом части Републике Српске са златним зрацима".

Ален Главовић данас живи у Шведској. Сваке године посећује Требиње, Срђанов гроб и његовог оца.