Избори у Бугарској, четврти за мање од две године

Дуготрајна политичка превирања могла би да осујете придруживање Бугарске зони евра, које је планирано за 2024. годину. На то утичу двоцифрена инфлација, цене енергената, као и ублажавање става власти у Софији о рату у Украјини.

Гласање је почело у 7 часова, а завршава се у 20 часова.

Излазне анкете ће бити објављене након затварања гласачких места, а први делимични званични резултати очекују се у понедељак рано ујутру.

Очекује се да ће избори довести до расцепканог парламента са највише осам политичких партија, показују истраживања јавног мњења која су спровели Алфа рисерч, Тренд и Галуп интернешенел.

Ниједна партија неће имати већину, што ће значити да ће се водити тешки преговори о формирању владајуће коалиције, наводи се у анкетама.

ГЕРБ, странка бившег дугогодишњег премијера Бојка Борисова, чија је владавина окончана у априлу 2021. због незадовољства јавности због, како наводи Ројтерс, укорењене корупције, има подршку између 25 процената и 26 процената, што је пораст у односу на 22,7 одсто колико је добила на последњим изборима у новембру.

Подршка ПП партији, коју предводи Кирил Петков, чија је реформска влада срушена у јуну после само шест месеци, пала је на око 16,5 одсто са 25,7 процената, када је победила на последњим ванредним изборима.

Петков је заузео чврст став против Русије због њеног напада на Украјину.

Галуп интернешенал и Алфа рисерч предвиђају да ће етничка турска партија Покрет за права и слободу (МРФ) заузети треће место са 12 до 13 процената, испред ултранационалистичке и проруске партије Препород, којој се предвиђа 11 до 13 одсто.