Хрватска уочи сезоне остаје без конобара из региона, траже их у Азији

Уочи туристичке сезоне у Хрватској поново су гласне старе жалопојке. Процењује се да ће и овог лета недостајати око 35.000 конобара, кувара, собара, рецепционера...

Те вести долазе уз одређено изненађење, премда изненађења не би смело да буде – ово је хроничан хрватски проблем.

Енигме нема – Хрвати у напону радног века масовно одлазе на Запад где раде за веће новце. Нема више радне снаге у сиромашнијој Славонији да се лети пресели на Јадран, али је нема довољно ни у БиХ, Србији, Македонији.

Исцрпљен је кадровски басен у непосредном суседству, па се све више посеже за попуном из Азије, као и раније у сектору грађевинарства: Непал, Филипини, Индија...

Увек исто чуђење

"Годинама сам узалуд упозоравао на тај проблем у туризму. Но приступ нам је стихијски, а чуђење сваки пут исто, мада је и проблем исти. Чудни смо у ствари ми који се тако чудимо", каже за DW Дамир Крешић, директор Института за туризам у Загребу.

Крешић могуће решење види у озбиљном подухвату државе, послодаваца и синдиката да се изради нова стратегија за целу економију, па види колико радника из које струке треба земљи.

Јер, каже, увоз сезонске радне снаге из Азије показује недостатке. "Показује се да нису добро решење за наше угоститеље, али сад већ немамо много избора, барем не за ову и следећу сезону", прича Крешић.

"Немам ништа против људи с другог континента, да будем јасан. Они могу бити марљивији или поштенији радници од нас самих, нема ту правила. Проблем је услужна индустрија у којој хрватски радник овде увек нуди квалитетније аутентично искуство домаћинства", каже Крешић.

Будућност се не гради на увозу

При томе је Хрватска у најближем суседству могла да види своју будућност. Рецимо, Владимир Благојевић, портпарол Привредне коморе Републике Српске, изјавио је да нема гране којој у овом трену не недостаје радна снага.

Многе је привукла гравитациона сила хрватског туристичког тржишта. Тако из Требиња, града с око 30.000 становника, лети и по две хиљаде људи одлази на рад у оближњи Дубровник.

Тај се суседов проблем није видео из Хрватске, све док хрватско тржиште није застењало услед исте невоље.

"Будућност се ипак не гради на увозу радне снаге, а без домаћих радника нема ни одрживог развоја. Годинама се упозоравало на проблем малих плата у туризму као и јако лошим радним условима. Но владала је мантра – ако нећеш ти, има ко хоће. Сада се то вратило као бумеранг. Отвориле су се границе, и балон је пукао, а сад се сви чуде", сматра Горан Рихељ, уредник туристичког портала HrTurizam.hr.

Рихељ каже да Хрватска није стратешки приступила тако дубоком проблему. "Како стални сезонац може планирати будућност, породицу, купити стан, аутомобил? Како неко може да радити седам дана недељно, без дана слободног, а причамо о туризму где је услуга императив?"

Према речима овог новинара, и ниво услуге нужно пада када радници нису обучени и немају искуство. Рихељ се онда пита: "Како оправдати цену смештаја с лошом услугом и изведбом"?