Северна Македонија и Бугарска – фашисти, протести и још један вето на преговоре са ЕУ

Културни центар "Ванчо Михајлов" у Битољу нова је тачка спотицања између Северне Македоније и Бугарске, пошто су власти у Скопљу и јеврејска заједница оштро реаговали на одлуку Софије да бугарски центар у том граду именују по сараднику нацистичке Немачке и Независне Државе Хрватске.

"Сигуран сам да македонски, бугарски народ не сматрају да лик и (не)дело Ванча Михајлова може да допринесе приближавању два народа", реаговао је македонски председник Стево Пендаров, наводећи да је отварање бугарског културног центра у Битољу "покушај да се доказани сарадник Хитлеровог нацистичког режима представи као мост међу народима".

Ванчо Михајлов био је лидер Внатрешне македонске револуционарне организације, или ВМРО, после серије атентата у којима је страдало претходно вођство те организације. Његов најближи сарадник Владо Черноземски је 1934. године у Марсељу, у сарадњи са усташким покретом, убио југословенског краља Александра Првог и француског министра спољних послова Луја Бартуа.

Током рата, Михајлов је, после састанака са Адолфом Хитлером и Хајнрихом Химлером, покушавао да организује нацистичке јединице у Македонији и Бугарској, након чега је живео у Загребу, одакле је избегао у Италију. Михајлов је умро 1990. године у Риму.

На овакав потез Софије, оштро је реаговала и Јеврејска заједница у Северној Македонији, изражавајући "згражавање јер је културни центар у Битољу назван по фашисти и блиском сараднику нациста".

"Овај чин је увреда за Јевреје и представља претњу људским правима и слободама. Класичан је пример непоштовања и фалсификовања историје", навела је Јеврејска заједница у Северној Македонији.

Отварању Културног центра у Битољу, у суботу, присуствовали су бугарски премијер Кирил Петков, потпредседница Бугарске Илијана Готова, министарка иностраних послова Теодора Генчовска и њена претходница Екатарина Захаријева.

Петков је, приликом отварања Културног центра, рекао да су уставна права бугарске заједнице "огроман корак ка целосној равноправности народа", али се није освртао на биографију човека по којем је ова установа добила име.

"Сви циљеви треба да буду усмерени на права Бугара у Македонији. То је наш основни циљ и надам се да ће, уз помоћ Собрања, то бити и омогућено", рекла је бугарска министарка спољних послова.

Према недавно објављеним резултатима пописа у Северној Македонији, првом после две деценије, у тој држави живи 3.500 Бугара. Власти у Софији тврде да бар 100.000 становника Северне Македоније има бугарски пасош.

Македонски историчари тврде да је, по доласку Ванча Михајлова на чело ВМРО, у Бугарској у чисткама убијено око 4.000 Македонаца.

Готово истовремено, македонско министарство правде саопштило је да није дало дозволу да се бугарски културни центар назове по Ванчу Михајлову.

Бивши македонски министар спољних послова Никола Димитров, пак, сматра да овакав потез Софије представља најаву новог вета Софије на почетак преговора Северне Македоније са ЕУ.

"Вето је непријатељски чин. Уцена. Негирање права на самоопредељење је грубо мешање у суверенитет", оценио је Димитров, наводећи да је македонска спољна политика према Бугарској "збир сталних уступака и бескрајног трпљења провокација и увреда".

Бугарска је, већ годинама, једина препрека почетку преговора Северне Македоније са Европском унијом, иако су две државе 2017. године потписале Уговор о пријатељству, добросуседским односима и сарадњи, који Скопље сматра јединим предусловом за почетак преговора са ЕУ.

Власти у Софији пак сматрају да је пре почетка преговора потребно решити питања која се односе на македонски национални идентитет, односно питање језика и идентитета националних хероја, међу којима је Гоце Делчев.

Суштински, Софија настоји да заустави захтеве да се Македонцима у Бугарској призна статус националне мањине, иако у Северној Македонији, према резултатима пописа објављеним у среду, живи око 3.500 Бугара.

Бугарска наводи и да је "македонски језик настао 1944. године", те да може да се рачуна једино као "писана регионална форма бугарског језика".

Доласком на власт Кирила Петкова, атмосфера у Бугарској се унеколико променила, али договор двеју страна о спорним историјским питањима још није на видику.