Како је Југославија раздвајала Бугарску и Македонију

Своју одисеју ка Европској унији и НАТО-у почела је као Македонија, односно Бивша Југословенска Република Македонија, која се у међународним наступима борила против тих епитета.

Први корак ка интеграцијама остварила је после више од четврт века и то тек када је, после договора са Грчком, променила име у Република Северна Македонија.

Али ту није крај.

Сада се тражи и више – да се одрекне језика, националних хероја и идентитета, односно – да призна бугарско порекло.

Парадокс је што је сам премијер Северне Македоније Зоран Заев отишао и корак даље и то у интервјуу бугарској новинској агенцији.

"Већ смо променили више од 20 табли широм земље, на којима је писало 'бугарски фашистички окупатор'. Бугарска није фашистичка земља, Бугарска је наш пријатељ. У почетку, постојала је (у Македонији) нека администрација. После тога, Бугарска устаје заједно са антифашистима, бори се за слободу, демократију и несумњиво је део антифашистичког фронта. Бугарска и македонска војска ослободиле су Kриву Паланку, Kуманово, Скопље и сав тај део. И то је леп део наше историје, што нас чини још јединственијим. Говорим историјске чињенице које морамо научити, јер нам прошлост то није дозвољавала", рекао је Заев у интервјуу агенцији БГНЕС.

А та прошлост која је посвађала Македонце и Бугаре је, према оцени Заева, време Титове Југославије, државе у којој је настала Социјалистичка Република Македонија, из које је и настала данашња самостална македонска држава, како год да се звала.

"Дужност је свих грађана, а и нас политичара, да приближимо своје народе, јер су их дуги низ година удаљавали једне од других различите власти, посебно из времена бивше Југославије", разјаснио је свој став Заев.

Било је то пре пет дана, али и даље су отворена питања да ли Заев толико не зна историју или је пак свесно тумачи по сопственом нахођењу.

"То је полтронски један гест који је прво – страшно понижење за саме Македонце који су се мучили да изграде идентитет, јер их Бугари никад неће сматрати Македонцима. У најбољем случају могу да их сматрају као Срби Црногорце – као неку врсту Бугара који ето тако имају неку своју државу", каже историчар Предраг Марковић.

Да ли Заев историју не зна или је само тумачи тако, мање је важно, сматра професор на Катедри за историју Филозофског факултета Александар Животић, јер "чињеница је да говори погрешно".

"То што Заев говори на линији је негирања македонског идентитета и језика и нације и државе и самим тим и македонске прошлости", каже Животић.

Протести у Скопљу, задовољство у Софији

У Скопљу је бурно, протестује опозиција, која тражи од Заева да се извини народу и поднесе оставку. Чак је и Бранко Црвенковски, бивши македонски председник и оснивач Социјалдемократског савеза на чијем је челу сада Заев, позвао странку да се огради од ставова Заева, а док се то не догоди, он своје чланство замрзава.

"Прошло је више од пет дана од интервјуа, али дебата не јењава и сваки дан се говори о нечему новом од оног што је Заев рекао. Он је очигледну историјску чињеницу да је то била бугарска окупација назвао администрација, што наравно да је увредило осећања многих Македонаца", оцењује новинар из Скопља Срђан Ивановић.

Нису задовољни ни у Мешовитој комисији о историјским питањима Бугарске и Македоније. Драги Ђорђијев, копредседник Kомисије и историчар из Скопља, сматра да историју не треба политички злоупотребљавати.

"Премијер није историчар и зато он има своје виђење историје, али ми знамо ситуацију и улазак бугарске војске 1941. није ништа друго осим окупација и не може се другачије звати. То је написано и у историографији југословенској и европској и то је класичан пример окупације и не може другачије да се дефинише", каже Ђорђијев.

У Бугарској, која је недавно зауставила отварање приступних преговора са Северном Македонијом, условивши их признањем да је македонско порекло у ствари бугарско, интервју Заева је, очекивано, добро примљен.

"Тај интервју је примљен интересантно, неки су рекли – најзад неки представник Скопља да каже каква је била истина и то је све прихваћено добро. У Бугарској имате људе који на друштвеним мрежама коментаришу да је то додворавање Бугарској, али ипак је то добар почетак односа који су били у веома непријатној ситуацији после 10. новембра, када је Бугарска уложила вето на пут Северној Македонији", каже Николај Крастев, новинар из Софије.

Али уље на ватру додао потпредседник Владе Бугарске Kрасимир Kаракачанов.

"Да будемо прецизни – Каракачанов је рекао да 'Заев као сваки Бугарин схвата дан касније', наравно да се ту ради о негирању македонског идентитета, то се у Бугарској ради одувек", каже Срђан Ивановић.

Да би показао да, иако се, по општој оцени, додворава Бугарима, ипак није Бугарин, као што каже Kаракачанов, Заев се огласио на фејсбуку поруком да он говори македонски језик и да ће се тај језик говорити и у Европској унији, као и да увреде и мржњу треба оставити у прошлости.

У међувремену, премијер Бугарске Бојко Борисов за Франкфуртер алгемајне цајтунг оценио је да су бугарски комунисти под окриљем Москве после Другог светског рата из идеолошких разлога Бугаре у Македонији силом претварали у Македонце.

Шта се заиста дешавало током Другог светског рата? Треба ли Северна Македонија на Бугаре да гледа као на окупаторе или на администраторе?

"Бугарска није директно учествовала у рату против Краљевине Југославије, али је дан по капитулацији Краљевине упутила своје снаге на југ Србије и у Македонију, тако да се не може говорити о администрирању него о окупационој власти, с тим што су на том простору почињени и ратни злочини и многи имовински деликти организовани од стране окупационе власти", каже Животић.

"Бугарска све време тражи од Македоније да призна историју на начин како је она види, а то је да до 1944. ми смо били повезани са Македонијом, то је став Владе Бугарске и наш југозападни сусед мора то да призна", каже Николај Крастев. Објашњава да Бугарима посебно смета термин "окупација".

"У Бугарској се људи питају зашто су само Бугари били фашистички окупатори у Македонији, кад су тамо били Италијани, зашто се о њима нико не изјашњава тако, зашто о Немцима не говоре као о фашистичким окупаторима и то што су Бугари 'Татари фашисти' то иритира Бугаре", оцењује Крастев.

"За разлику од јужне Србије, где су чинили злочине, у Македонији су се Бугари понашали као у својој земљи и будући македонски комунисти, као нпр. Киро Глигоров, најнормалније су струдирали у Софији. За разлику од других крајева наше земље, Македонци једва да су осетили рат. Ако поредимо улогу Бугарске са Македонијом или косовским Албанцима, Бугари се јесу више борили против фашиста. Бугари су променили страну, али и добар део Хрвата је променио страну, тако да тај аргумент није бесмислен. Али важно је да Бугари, кад су прешли на страну наше војске, веровали су да ће живети у истој држави. И Тито и Димитров су маштали о балканској федерацији у којој би Македонија била мост повезивања", објашњава Марковић.

Улога Југославије у бугарско-македонским односима

Ако је Заев зарад евроинтеграција Северне Македоније спреман да пређе на бугарско историјско становиште, има ли право да оспорава улогу Југославије? И могу ли Македонци са Бугарима наћи неке тачке историје које су, како би Заев рекао, заједничке?

"Могли би, него је ружно да траже компромис на рачун Југославије и Србије. Нико њима не брани да се врате у загрљај мајке Бугарске, али они знају да они не би постојали да није било Југославије", каже Предраг Марковић.

"Простор Македоније у географском смислу далеко је шири од данашње Републике Северне Македоније и обихвата и Вардарску и Пиринску и Егејску Македонију, па чак и југ Србије и део Албаније, то је географски. Али чињеница је да су се Македонци као нација конституисали само на оном простору који је био у саставу Краљевине Југославије од 1912-1913. и на простору југословенске државе, ту су доживели националну еманципацију", објашњава Александар Животић.

"Несумњиво је да је Македонија највећи просперитет доживела у Југославији и то не може да се негира. Доживела је тад и културну и националну афирмацију", каже историчар из Скопља Драги Ђорђијев, који подсећа да су за време СФР Југославије изграђене све најважније институције и културне и научне и друштвене и да то ниједан историчар неће оспорити.

"Македонци не гаје култ према комунизму, али друго заседање АВНОЈ-а, када је Македонија призната од сународника у Југославији, македонски језик и 1944. када је формирана Социјалистичка Република Македонија – то је темељац! И Македонци су јако осетљиви на то и то што је рекао Заев није се свидело многима, а ту укључујем и десно оријентисане чак и ВМРО, који су били за самосталност – чак и они имају поштовање према том делу историје. Тако да смо поводом ове изјаве за 29. новембар на мрежама видели поплаву петокрака и тробојки и то управо је супротно од оног што је Зајев мислио да ће постићи тим интервјуом", објашњава новинар из Скопља. Сматра да је кључно у свему то што је Заев "поверовао да има месијанску улогу након што је после 27 година са Грчком решио спор", али објашњава да је то ипак било лакше, јер име државе не задире толико у идентитет, док ће са Бугарском бити теже.

Чији је Гоце Делчев?

После Преспанског споразума, када је држава добила име Северна Македонија, Заев је обећао: име се мења, али национални симболи остају. Укључујући и химну.

Врло брзо, на пријему у Амбасади САД у Скопљу прошле године, отпевана је македонска химна без стихова у којима се помиње Гоце Делчев.

Певачица се тада правдала да је случајно погрешила. Да ли је грешка заиста случајна како је тврдио и премијер Заев, знаће се ускоро, јер Бугари тврде, и то је један од њихових захтева, да је Гоце Делчев њихов.

Инспиратор Илинденског устанка, који Македонци славе као национални празник, у Београду је пола века имао улицу коју је пре четири године уступио Маршалу Толбухину, што је изазвало негодовање Македонаца у Србији.

Да ли су сада спремни да националног хероја препусте Бугарима или је могућ компромис? Чији је Гоце Делчев, мешовита бугарско-македонска комисија још није утврдила.

"Још се дискутује о Делчеву. Комисија не може да одреди идентитет оних који су живели пре 120 или 150 година. Ми разговарамо о томе може ли да буде национални херој и у Македонији и Бугарској и да у име добросуседства и заједништва, заједнички славимо нпр. датум његовог рођења. Ми о томе разговарамо, а у јавности се намеће питање чији је, све то донекле и отежава рад Комисије", каже њен копредседник из Скопља Ђорђијев.

"Гоце Делчев је истовремено и Бугарин и Македонац", категоричан је Предраг Марковић, који наводи да се у време Делчева веровало да су Македонци "посебно јуначка и ратоборна врста Бугара".

"Ако мене као новинара питате имају ли Македонци право на Делчева – наравно да имају! Али Бугарска и Мaкедонија морају да се договоре, да изграде неки пут који би се звао Делчев и који би их повезивао", каже новинар из Софије.

И док се власт у Северној Македонији нада чуду и да ће им у децембру ипак бити одобрен почетак преговора, Македонци већ губе евроентузијазам, а Бугари не одустају.

"Потпредседник Владе Бугарске је изјавио да су Грци и Македонци преговарали 28 година и рекао је да и Бугарска може исто толико да чека, а ја мислим да нико нема времена за чекање, јер су евроинтеграције битне за просперитет региона", оцењује Крастев.

"Кад говоримо о евроентузијазму, који је био некада на нивоу од 90 одсто, сад могу да кажем да га је све мање и да смо скоро 50 одсто евроскептици. Значи, пола становника земље више не жели по сваку цену у Европску унију, а посебно ако треба да се одрекнемо права на језик, да то буде неки западни дијалекат бугарског или да се одрекнемо историје и још неких ствари које Бугарска тражи", објашњава новинар из Скопља.

Након што су се пре две године договорили са јужним суседом око до тада највећег проблема, имена, сада је Македонцима источни сусед отворио нови и то још већи проблем. Власт у Скопљу и овога пута покушава да буде конструктивнија него што би ико могао да замисли. Али изгледа да ни то неће бити довољно.