Суморан крај некадашњег гиганта, Улцињска солана у старом гвожђу

Урушена стара управна зграда, хангар без пола крова и пропале монтажне бараке на самом улазу у посед од 15 милиона квадрата, сведоче о неким другим временима, пропалим приватизацијама, стратешким партнерима, људској похлепи.

Заједно с њима, шлепери су покупили и два багера, возни парк, металне стубове за струју...

Стечајни управник солане Жарко Остојић потврдио је Вијестима да је све што је продато било у складу са раније објављеним огласом.

"Највећи део приходованог новца исплаћен је бившим радницима на име дела зарада које су остварили у периоду трајања Плана реорганизације", казао је Остојић.

Представник бивших радника Саша Митровић потврдио је да су радници, њих око 70, од стечајне управе у последњих месец и по дана добили по хиљаду, али нагласио да је упркос томе дуг фирме према радницима и даље преко милион евра.

Упркос томе што би неки нови инвеститор морао да крене од нуле, Митровић се узда у нову владу и предузеће које још није формирано, а које би требало да управља соланом.

Солана на светској листи мочварних подручја

Национални паркови Црне Горе продужили уговор о закупу Улцињске солане на још годину дана.

То јавно предузеће најстаријим улцињским предузећем управља од августа 2015. године, с циљем заштите биодиверзитета.

Општина Улцињ, која је требало да преузме управљање соланом 24. августа ове године, раније је одустала, јер није обезбедила правне услове за улазак у тај посао.

Улцињска солана је у јуну 2019. године проглашена заштићеним подручјем – парком природе.

Солана је у септембру исте године проглашена мочваром од међународног значаја и уврштена на Рамсарску светску листу мочварних подручја.

Предузеће је формирано 1927. године, без одјека у јавности тадашње Краљевине Срба Хрвата и Словенаца, у којој се тих дана на парламентарним изборима бирала нова власт.

Седам година касније, непосредно прије Марсељског атентата 1934. на краља Александра Карађорђевића, приморски градић на крајњем југу убрао је прве кристале соли.

Тада је Улцињ био сиромашан град.

Данас, након 86 година, када фабрика више ни формално не постоји, Улцињ је поново сиромашан град – према званичној статистици, међу последњима у држави када је реч о просечној заради, а убедљиво последњи на приморју.