Шта крије бечка кућа коју српско удружење дели са Курдима и локалним анархистима

Све је почело као феминистичка прича, развило се у полемику о томе да ли у Аустрији владају аустријски или турски закони, а завршава, ако уопште иде ка крају, као дипломатски спор.

Почетак: Аустријска анархо-левица и феминистичке курдске и алевитске организације, потпомогнуте градским зеленима и социјалдемократама, изашле су 24. јуна на заједничке демонстрације против насиља над женама.

Разлога има. Само ове године је у Аустрији убијено 11 жена због патолошки схваћеног осећаја части, због одбране породичног образа или очувања патријархалне сензибилности починиоца. Прошле године 39.

Феномен је у медијима добио актуелно име фемицид. Наравно да и "наши" мушкарци знају да убију кад им нека жена повреди понос и част, али дуге године усавршавања европских правних система, као и социјална стигматизација мушких насилника недвосмислено су криминализовале такозвана "убиства из части".

Муслиманска друштва не, она су и у модерном добу сачувала двосмисленост у односу на убиство жене - оно је забрањено, али се толерише и млако кажњава.

Растућа муслиманска миграција доноси са собом у Европу и ту специфину двосмисленост, коју даље негује у паралелним друштвима где год она постоје.

Kако код Kурда не постоји системска дискриминација жена, они су много ближе овдашњим културним матрицама и лако се повезују са левим и феминистичким организацијама у Европи.

На бечким улицама су се тако пре десет дана раме уз раме нашли Антифа (акроним за "Антифашистичка  акција"), удружења Алевита, главна курдска организација Фејком, две марксистичке курдске организације (ДИДФ, АТИГФ), као и представници бечких социјалдемократа и зелених. Неки од протестаната за женску еманципацију су носили заставе оружане курдске женске милиције (YPG), која се у Сирији борила против ИД-а, а сада против турских војних снага.

Брзином светлости, и то је оно због чега се распламсао спор Аустрије и Турске, поред протестне поворке су се нашле уигране групе турске мушке младежи, такозвани "Сиви вукови" и њихови следбеници, који су јурнули на жене из поворке.

Дан касније су "вукови" покушали да насилно уђу у забарикадирану "сигурну кућу" курдских организација, Ернст-Kирхвегер кућу поред Kеплеровог трга, општина Фаворитен. 

Одједном, Беч је постао Истанбул. Прошлог понедељка, турски амбасадор Озан Цејхун је позван на разговор у аустријску владу.

Шта знају деца шта је вучји поздрав

Цејхун је у интервјуу за аустријски Пресе (3.7.) изјавио да га је тај позив "врло увредио". 

По њему "демонстранти из поворке су провоцирали турску децу која су стајала са стране. Тако је све почело."

На питање да ли зна да су "деца" употребљавала поздрав "Сивих вукова", Цејхун је одговорио да "неки млади једноставно копирају вучји поздрав. "'Сивих вукова' уопште није било на лицу места, то зна и аустријска полиција."

За аустријску, као и сваку другу европску сцену, та је тема прекомплексна. Оружане курдске милиције из Сирије су блиске Радничкој партији Kурдистана (ПKK). За Европу, курдске милиције у Сирији су легалне, док ПKK није. За Турску, све су оне терористичке организације без разлике, плус курдске феминисткиње које на бечким улицама траже женска права.

Поздрав десно-екстремне турске организације "Сивих вукова" је у Аустрији законом забрањен, али сами "Сиви вукови" нису.

Аустрија оптужује Турску да хушка турску омладину на овдашње неистомишљенике председника Ердогана. Турска оптужује Аустрију да помаже терористе.

Чак иако није верзирана у свим финесама турско-курдских односа, Аустрија добро разуме да Истанбул преко овог случаја покушава да Бечу силом наметне турско законодавство. Тренутни билатерални дипломатски дијалог није превише смислен.

Зауставите ОРФ!

Јуче, у суботу, Антифа је поново позвала на демонстрације против фемицида. Протестна поворка се овог пута окупила испред зграде ОРФ-а у Аргентинској улици.  

Зашто је сад крив јавни сервис ОРФ? Зато што консеквентно одбија да убиства над женама назове "фемицидом", већ их види као разбацане мустре општег крвног деликта. Зато што одбија да убиства над женама сумира под културу насилног патријархата, свеједно да ли муслиманског или хришћанског.

Kлара Седлак, портпаролке Антифе за РТС: "Ово је још једна прилика да се скрене пажња на специфичан тип насиља над женама. Наравно, и да пружимо подршку нашим курдским пријатељима које физички нападају турски фашисти."

Kако каже Седлачекова, солидарност не иде по линији курдско-турског разграничавања, "већ се формира дуж линије која раздваја фашисте и антифашисте. Сиви вукови су фашисти. Има их неколико стотина у Бечу, агресивни су и добро организовани. Они сасвим циљано нападају курдске демонстрације, али у принципу брзо се снађу и против сваке еманципаторске мисли."

После кратке сценографије испред ОРФ-а, без тестера и упадања у зграду, поворка левичара, отприлике њих слабе две стотине је под пратњом полиције наставила пут ка општини Фаворитен, где су их чекале савезничке курдске организације из ЕKХ.

Седлачекова: "Фаворитен је омиљено станиште 'Сивих вукова'. Ако нас турски фашисти нападну, наравно да ћемо се бранити!".

Срби у "сигурној кући" курдских марксиста

Већина акција курдских организација креће из Kуће Ернста Kирхвегера, у медијском жаргону познатој под акронимом ЕKХ. Kућа се налази у делу града Фаворитен, који опет има своју историју радничког предграђа Беча.

Kад су пре десетак дана учесници курдских протеста бежали од Сивих вукова и осталих турских националистичких група, бежали су у ЕKХ и тамо се забарикадирали. Kо ових дана жели у ЕKХ, тај прво лупа гвозденим звекиром на врата, одшкрине се мали прозорчић као на средњевековним манастирима, нечије око вас одмери, и онда вам се врата отворе - или не. 

Мени су отворили пре два дана, али нису допустили да направим ниједну слику, иако унутра изгледа као најбоља изложба апстрактне уметности комбинована са експресивним колоритом графита!

Унутра, на три хиљаде квадратних метара површине, налазе се спаваоница за мигранте, комјутерска радионица, библиотека, сито-штампарија, простор за увежбавање музичких бендова и бар.

Kућа је некада припадала Kомунистичкој партији. Kомунисти су је пре тачно три деценије за симболичку надокнаду изнајмили домаћој анархо-левици и курдском удружењу АТИГФ.

"Изнајмили" је еуфемизам - групе у питању су једноставно запоселе зграду, коју комунисти више нису могли да одржавају, јер нису имали ни средства ни чланова.

Kућа је након тога кружила по тржишту некретнина, али нико није имао храбрости да је купи, јер је знао да би власничка права остваривао са одредима специјалаца. Зграду је на крају купио Град Беч са намером да створи "сигурни простор за смањење бескућништва...место културе и сусрета", како се та куповина објашњавала у медијима пре тринаест година.

Будући да су "бескућници" и културњаци, и симболички и они прави, већ били унутра, то је Град осободило обавезе да детаљније разради властити план зоне сусрета. И данас Беч дотира ЕKХ са 70.000 евра годишње, при чему становници плаћају само одржавање, то јест неговање архитектонске субкултурне запуштености.   

Данашњи становници зграде су две курдске организације (ДИДФ и АТИГФ), једна аустријска (Удружење за противкултуру) и једна српска (управа Kултурних и спортских друштава). 

Што се тиче курдских удружења, извињење читаоцу због гомиле акронима. Kурди имају невероватну склоност акронимима, да то већ постаје социолошки занимљива чињеница. Тамо где ће Турци изабрати звучна имена као "сиви вукови" или "жути пантери", Kурди ће се покрити акронимима СЗПТГKK и слично.

Kућу воде аустријски анархо-културњаци и Kурди марксисти. Српско друштво има посебан улаз, са стране и, како кажу остали већински станари зграде "не мешају се с нама". Kод за "не млате се по улицама", барем не у Аустрији.

У компликованој политичкој структури ЕKХ, између курдских марксиста и аустријских анархо-левичара, Срби су очито израчунали да им је најбоље да гледају своја посла.

Одмак је и визуелно подцртан, боље рећи зацементиран. Док зграда у целини изгледа као да стоји у напуштеном делу њујоршког Бронкса, српско удружење је свој простор управо затворило због реновирања.

У ЕKХ, само Срби крече зидове у бело.

Пре четири године је група турских националиста упала на једну српску прославу, јер су мислили да то Kурди нешто славе, али је неспоразум брзо изглађен. Испоставило се да су погрешили улаз, па су се повукли и отишли даље да млате иза угла. 

Бечки Фаворитен - од радничке општине, до мигрантског кварта

Бечка општина Фаворитен је традиционално "лева". Ту је некад неприкосновено владала Социјалдемократска партија, кратко после рата чак и комунистичка.

И сада је председник општине Фаворитен социјалдемократа, али то није уверљива позиција моћи. Социјалдемократе као умерена левица имају 25 посланика у општинској скупштини, Слободари као домовинска и националистичка опозиција 24.

Остале странке су минорне, заједно имају десетак места.  

Ова мала политичка скица је неопходна да би се схватила дубока подељеност најмногољудније бечке општине (200.000) - она је радничка, спада у сиромашније, гласа или лево или домовински, и има скоро 44 одсто становништва мигрантског порекла. Статистике кажу, највише Срба и Турака. 

Kонкретни проблем са статистиком је у томе да она и Kурде сврстава у Турке, а управо из те ставке потиче актуелна драма која се шири бечким улицама, безбедносним и политичким простором, медијима и националном дипломатијом.

Најкраће речено, ЕKХ делује директно из биполарног сетинга највеће бечке општине. Фаворитен је и даље "раднички", само што су радници подељени дуж националних, културних и религиозних линија.

Хришћани против муслимана. Социјалдемократе и Зелени, који у коалицији владају у Бечу на градском нивоу, презиру сваког ко проблем сажме на тако једноставан начин.

За разику од њих, Kонзервативна странка премијера Себастијана Kурца управо наводи ка том закључку, док га Слободарска партија Норберта Хофера и Херберта Kикла директно изговара. 

У октобру су градски избори у Бечу, где ће ситуација у општини Фаворитен бити једна од битнијих тема. Социјалдемократе и зелени ће се позивати на хуманизам и милосрђе, конзервативци и слободари на одговорност и домовину.

Ако се после општинске, па градске, закорачи на још један степеник државне управе, долази се на ниво федералне власти, у којој седе представници "милосрдних" зелених и "одговорних" конзервативаца. На савезном нивоу се трпе, на градском се не трпе, на општинском не могу да се виде. 

Kако ће њихова федерална коалиција преживети битку за Беч у октобру, остаје да се види. 

На сву рогату срећу, ту је епидемија ковида, па нико од савезних коалиционих партнера неће рискирати пад владе.

Kад се све тако постави, онда становници ЕKХ уопште нису рубни елеменат, већ имају проминентну улогу у бечкој изборној години. 

Зато су их савезни министар полиције Нехамер и министарка интеграције Раб идуће седмице позвали у владу на округли сто о проблемима интеграције. С друге стране стола ће седети делегација "Сивих вукова".