Избори у Хрватској – ко ће имати пресудну улогу, а коме је ово последња шанса

Сутра на биралишта излазе грађани Хрватске. За разлику од већине земаља Европе у којима је истумбана политичка сцена, у Хрватској се борба и даље води између две велике странке – десног и левог центра. Премијер Андреј Пленковић предводи листу ХДЗ-а, а Давор Бернардић је на челу СДП-а и коалиције Рестарт. Битну улогу у састављању већине у Сабору могла би да има и листа певача Мирослава Шкоре, а као и обично мандати Милорада Пуповца поново би могли да буду необично важни.

На дебати одржаној на РТЛ телевизији, у којој су се суочили Давор Бернардић и Андреј Пленковић, прво питање односило на коронавирус, односно на руковање Пленковића и Новака Ђоковића.

Јурица Керблер, новинар из Загреба, коментарише: "Опозиција тражи од Пленковића да оде у самоизолацију, он то одбија и сматра да је то предизборна игра и још увек је то једна од тема о којој се у Хрварској говори".

Нино Распудић, професор Филозофског факултета у Загребу и колумниста Вечерњег листа, који је одлучио да се ове године кандидује на листи Моста, каже да је његов мотив за улазак у политику била управо корона.

"Мени се особно кап која је прелила чашу једног незадовољства које се скупља годинама догодила пре једно два месеца када су наши властодржци одлучили да нагурају изборе усред пандемије на почетку лета. Редовно би се избори у Хрватској требало одржати на јесен, међутим они су проценили популарност стожера који је управљао земљом у тој изванредној ситуацији, а сада имамо већи део тих људи на листама ХДЗ-а", наводи Распудић.

Актуелни премијер Хрватске Андреј Пленковић предводи ХДЗ у овој изборној кампањи и први је фаворит и за председника Владе после избора 5. јула.

Историчар Вељко Станић оцењује позитивно тренутни статус Андреја Пленковића. "Његов тренутни рејтинг је доста добар за некога ко је већ четири године на челу Владе. Он је имао тежак задатак да стабилизује прилике у ХДЗ-у. Он није сасвим из тога изашао и види се то из држања његовог према Миру Ковачу и Давору Штиру, као тврдом језгру ХДЗ-а, али излазне анкете говоре да он још увек има приличну популарност", каже Станић.

Распудић Пленковића сматра парадоксалном фигуром. "Он је на трону, али нема никакав утицај на терену. Он је некако рукоположен на чудан начин. ХДЗ вам чудно функционише као бивша комунистичка партија. Он јесте моћан утолико што је имао извршну власт у рукама и управљао токовима новца, али он не контролира странку. Мислим да ће његове шансе да постане премијер опет изнивно мале, готово никакве", сматра Распудић.

Социолог Петар Лађевић истиче да је сасвим сигурно Пленковић један од најутицајнијих хрватских политичара. "По мом мишљењу он је у овом тренутку и један од најздравијих делова хрватске политичке сцене", наглашава Лађевац.

"Андреј Пленковић је сигурно у овом тренутку најмоћнији хрватски политичар, али је један од оних политичара чија судбина дословце овиси од тих избора. Ако победи биће суверен који ће владати хрватском политичком сценом четири године, ако изгуби може му се догодити да га макну из ХДЗ-а и да нестане из хрватске политике", каже новинар Јурица Керблер.

Да ли је ово последња шанса за Бернардића

Годинама друга по снази хрватска партија била је у потпуно подређеном положају до председничких избора у јануару и победе Зорана Милановића над Колиндом Грабар Китаровић. После те победе и Рестарт коалиција коју предводи лидер СДП-а Давор Бернардић са много више самопоуздања, али и процената у истраживањима чека изборе.

"Бернардић по мом уверењу не може ојачати сам као политичар, али СДП јесте добио неки ветар у леђа, али као што видимо из ове предизборне кампање Милановића баш и нема",каже Лађевић.

"Двосекли је то мач, његова победа наравно да је дала ветар у једро СДП-у у целини, али не мислим да благонаклоно на Милановића гледа Бернардић који је његов опонент и Бренардићев круг људи који држи моћ у СДП-у", тврди Распудић.

Станић пак каже да је то сада једна подмлађена, освежена екипа око Рестрат коалиције која на последњим анкетама нешто води, али је њен коалициони потенцијал је мањи.

Керблер наглашава да је СДП странка која ако дође на власт ће дословце моћи рећи да им је та крушка пала у крило. "Ово је апсолутно последња шанса за Бернардића, он слови као човек који нема способност владања као што има Пленковић, али иде му све на млин зато што ХДЗ није испунио готово ништа од обећања, а Хрватска је у овом тренутку уз Бугарску задња земља у ЕУ"а, додаје Керблер.

Може ли Шкоро одредити и новог премијера Хрватске 

Многи мисле да је новог председника Хрватске заправо одредио Мирослав Шкоро. Овај певач домољубних песама, кум Марка Перковића Томпсона, бивши ТВ водитељ и дипломата после успеха на председничким изборима направио је Домовинску коалицију и сада се нада да ће да одреди и ко ће да буде премијер Хрватске.

"Мирослав Шкоро је пројект који је стваран да се сруши Колинда што је у коначници и успело. То је скуп разноликих људи од усташлука до умерене деснице и људи из бизниса и они ће се после избора растурити на различите стране. Ја мислим да Шкоро неће одлучивати изборе", каже Керблер.

Станић сматра другачије. "Шкоро има потенцијал да одлучи ко ће формирати Владу као што је то имао Мост пре пет година", тврди он.

"Не мислим да је Шкоро толико битан политички фактор, он је битан на десници јер је сигурно један број тих тзв. суверенистичких, да не употребим један много тежи израз, привукао себи. То је тест, не толико тест за десницу него за хрватско друштво да видимо да ли странке које су на један одређени начин филоусташке могу однети неки релевантан део политичког колача, јер то би био знак потпуне регресије ако би се то десило", сматра Лађевић.

Улазак Нина Распудића у политику 

Када је Нино Распудић, харизматични колумниста Вечерњег и професор универзитета објавио је да улази у политику многи су га очекивали баш у Шкориним редовима.

Након преговора са Мирославом Шкором око заједничког изласка на изборе са коалицијом Мост који нису успели каже: "Шкоро је коректно у јавности говорио да са Распудићем није био проблем број мандата него начела. А он је касније ширио коалицију, укључивао људе са разних страна идеолошког спектра, неке који су били у ХДЗ-у, неке који су били у СДП-у, има једног ко је подржавао пре пола године јавно Милановића. То је једна врло широка и крхка коалиција и упитно је шта ће са њима бити кад се уђе у Сабор – хоће ли претрчавати на једну или на другу страну док смо ми ишли другим путем, рекао бих квалитет и чврстина".

Станић улазак Нина Распудића у политику сматра логичним. "Нино Распудић је један врло присутни, да кажемо загребачки иако мостарац, интелектуалац, професор Филозофског факултета који је читаву ову деценију присутан као колумниста Вечерњег листа. Неке је изненадио његов улазак у политику. Мислим да је његов улазак у политику доста логичан, јер та арена јавног живота доста говори о његовом темпераменту и личним амбицијама, оно што за данашњи политички живот важи да нема пуно тих интелектуалних звезда, ведета, Распудић жели да попуни тај простор", каже Станић.

Овај Херцеговац, међутим, одлучио се за Мост. Ова групација свој врхунац доживела је након прошлих парламентарних избора када су могли да одлуче ко ће да формира власт. Њихова љубав са ХДЗ-ом није дуго трајала, а једнако флуидна им је била и идеологија. Сада им Нино Распудић додаје тас на националној ваги, јер сигурно неће одустати од приче о угрожености Хрвата у Босни и Херцеговини.

Распудић на то каже: "Божо Петров је из Метковића они су наши херцеговачки први суседи са друге стране границе низ Неретву".

"Ја сам из Мостара, моји су доле и пратим цело то стање и реагирам о неправдама које се доле чине, о чињеници да је Дејтонски мировни споразум промењен наметнутим одлукама високих представника који је омогућио Бошњацима у Федерацији да Хрватима бирају политичке представнике, видимо на примеру Комшића већ трећи пут. Немам ја илузија да се Додик осећа великим заштитником хрватских политичких интереса, Додик размишља у интересу Републике Српске и свестан је да ако политички падну Хрвати у БиХ да су Срби следећи. То је једна интересна сурадња као што је нормално да се у политици сурађује", додаје Распудић.

Јурница Керблер на Распудића гледа као на пролазну авантуру хрватске политике. "Нино Распудић како сад анкете показују неће ни ући у Сабор, ако уђе биће велико изненађење. Он је један од оних интелектуалаца који се жели афирмирати у политици, али нема снаге. Ја мислим да је Нино Распудић само једна пролазна авантура хрватске политичке сцене и таквих је било јако пуно, али у будућности неће значити апсолутно ништа", додаје Керблер.

Од листа које не рачунају на победу на овим изборима најзанимљивија је листа "Можемо", радикално левичарска политичка опција која се бави радничким правима и заштитом животне средине.

"Што се тиче тих групација као што је 'Можемо' то заслужује пажњу и даје наду за оздрављење хрватске политичке сцене да се појављује једна артикулисана про лева опција и либерална која покушава да артикулира неке ствари које СДП није успео да артикулише, јер се претворио у странку без идеологије. Мислим да би било јако значајно да добију на значају", истиче Лађевић.

Да ли је Пуповцу ближи Пленковић или Бернардић

Оно што је из перспективе Срба најзанимљивије је како ће се овога пута позиционирати Милорад Пуповац. Да ли ће се загарантовани посланици српске мањине радије приклонити ХДЗ-у или СДП-у? Да ли је Пуповцу ближи Пленковић или Бернардић?

Станић каже да се од времена Иве Санадера усталила једна логика да Милорад Пуповац буде у коалицији са ХДЗ-ом и његови односи са Пленковићем иду томе у прилог, упркос свих проблема који се јављају у Хрватској. "Однос према том поздраву 'За дом спремни', ревизионизам, мржња, графити, то није пољуљало његов однос са Пленковићем", додаје Станић.

Јурица Кербер сматра да ће више шанси од Мирослава Шкора да одлучи изборе имати Пуповац. "Ја мислим да ће то пре Пуповац и осам мањинских посланика. Ако ова лева Рестарт коалиција буде релативни изборни победник, ја очекујем да ће Пуповац и мањинске странке ићи са њима", каже Керблер.

Милорад Пуповац један је од највештијих политичара у региону. Упркос томе што је представник мањинске странке, његова политичка платформа предмет је сталних полемика.

"Мислим да је проблем што српску политику артикулира скупина људи, припадника југословенске комунистичке елите, предратне, која нема никакве везе са реалним животом Срба у Хрвасткој. Конкретно, живот Милорада Пуповца је стубоком различит од живота неке старице повратнице на Лици или Кордуну. Проблем је што та велика средства која се дају Пуповцу и Народном већу се користе и за тједник Новости који би требао бити тједник српске мањине и артикулирао неке посебне теме и питања за ту мањину, а Пуповац га је претворио у свој приватни екстремно леви политички тједник. Комплетну редакцију Ферала је удомио у тај слиједник српске мањине, тамо раде већином Хрвати па сам се ја шалио да треба на вратима да пише 'Заузето Хрват' као што је писало у рату", каже Распудић.

Лађевић сматра да је СДСС најартикулисанија српска опција у Хрватској. "Најважнија ствар је да Срби у Хрватској кроз СДСС учине ако могу, јер не овиси само о њима, него овиси пре свега од власти. Учинили су подоста у овој социо-економској сфери, али сад долази ствар за коју се апсолутно морају изборити, јер ће читав концепт заштите елементарних права мањина бити доведен у питање. Морају се ствари културне аутномије Срба у Хрватској. Изборили су се за писмо, за образовање, то су ствари које нису до краја остварене, не треба сад то пребацивати на нејака српска плећа, то је ствар власти и колико власт то жели", додаје он.

Распудић мисли да је што се тиче институционалних оквира српска мањина у Хрватској добро заштићена. "Она има три фиксна места у Сабору, видимо да сада у Скупштину вашу није изабран ниједан представник Хрвата, а Срби у Хрватској имају три фиксна места колико год да их изађе на изборе", каже Распудић.

Лађевић објашњава да је то једноставно питање уставног закона Републике Хрватске и такав је начин избора мањинских представника у Сабор. "То је стечено право на основу уставног закона у Хрватској. Верујте кад би се математички збрајао број српских гласова које је СДСС добијао у Хрвасткој био би већи од тог једног просечног мандата. Да имамо такав закон тамо вероватно бисмо остварили и више од три. Проблем је што хрватска странка овде никад није успела да оствари један мандат и не може бити праведније од тога. То није питање дискусије него у глави господина Распудића што он не може да види никога ко се зове Србином да седи у Сабору иако му Устав то гарантује", каже Лађевић.

Шта ће бити резултат избора

"Мислим да ће СДП и ХДЗ бити релативно изједначени, можда ће СДП добити нешто више, али ће веће шансе за формирање Владе имати ХДЗ", сматра Станић.

Керблер очекује да ће Рестрат коалиција бити релативни изборни победник и да ће ако добију 62 посланичка места добити и осам гласова мањинаца. "Онда је пресудно шта ће урадити странке које нагињу левици за тих пресудних 76 гласова у Сабору за Владу", додаје Керблер.

Лађевић каже да је лош прогнозер, али да не би чак искључивао ни могућност велике коалиције. "Не у првом наврату, али ако буде нека расподела која ниједној од две доминантне странке у Хрватској не одговара, не бих искључио ни велику коалицију", каже Лађевић.

Распудић сматра да ће бити врло тесно. "Мораћемо сачекамо 5. јул. Не бих давао никакве прогнозе, али оно што је сигурно да ће та Влада бити састављена на кнап и да јој неће бити лако и знамо као и код вас тако и код нас да ће доћи тренутак у ком ће зјевнути рупа прорачунска проузрочена коронавирусом и свиме што се догађало и да ће раздобље од следећих годину, две бити и економски и друшвено јако тешко", наглашава Распудић.

Корона и њене последице наравно да ће обележити мандат сваке следеће владе у Европи, па тако и српске и хрватске. Односи ове две земље можда нису најбољи, али зато имају најбољи могући узор – то је сарадња Новака Ђоковића и Горана Иванишевића.

субота, 27. април 2024.
11° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво