Шта предвиђа српски и хрватски предлог закона о Уставном суду БиХ

Синиша Каран истиче да је повод била последња одлука Уставног суда БиХ којим се практично пољопривредно земљиште Републике Српске претвара у државно власништво.

"БиХ нема имовину, имовина је власништво ентитиета", додао је Каран.

Наводи да је један од закључака био да се покрене питање тројице странаца у Уставном суду БиХ.

"Односно да се примени уставна одредба која постоји у Уставу БиХ да након првог мандата од пет година може посебним законом Парламентарна скупштина БиХ другачије уредити то питање, односно да уместо те тројице странаца уведе домаће судије", рекао је Каран.

Како каже Каран, такав начин је и симболично и стварно "најбољи приказ како је БиХ несуверена земља, земља протекторат једног посебног старатељства међународне заједнице".

"Није примерено, нити је нормално, нити је могуће схватити да у овој држави најважније одлуке које се односе на конституцију државе, најважнијем правосудном органу што је Уставни суд – да нам одлуке доносе три странца", рекао је Каран.

"Тврдим да су под директом палицом међународне заједнице, нажалост и бошњачке политичке елите, и заправо да су потпуно у функцији преобликовања државног уређења БиХ и да путем Уставног суда желе да Босну и Херцеговину претворе у унитарну државу", истиче Каран.

"Република Српска у свим ових догађајима штити Устав" 

Српски представници су, како каже, заједно са представницима хрватског народа усагласили текст који има потпуно јасан уставни основ.

"Република Српска у свим овим догађајима штити Устав, овде се не догађа ништа драматично. Ако је нешто драматично – драматично је то да ми драматично чувамо Устав и Републике Српске и БиХ, а једна од њих је да предложимо да три стране судије оду и да их замене домаће судије", објашњава Каран.

Сматра да и треба донети посебан закон о Уставном суду којим би се дефинисала, пре свега, његова надлежност, јер је он изашао из својих надлежности.

На питање до када ће да потраје неучествовање Срба у доношењу одлука у институцијама у Сарајеву, Каран каже да је то коришћење уставно-правних и политични легалних и легитимних механизама Републике Српске, њених представника и у Републици Српској и на нивоу БиХ.

"Да користе оне механизме који су уставно прописани, да учествују на свим нивоима у свим институцијама законодавне и извршне власти на нивоу БиХ, али да у том учествовању не доносе позитивне одлуке. То је један од наших легитимних, легалних притисака да спречимо и Уставни суд и међународну заједницу да не делују антидејтонски, да не руше дејтонску БиХ и да се врате у оквире Устава", наглашава Каран.

Указао је да БиХ има шансу, али само ако домаћи лидери буду доносили одлуке.

"Ово је тест за домаће лидере да донесу самосталну одлуку, један од кључних тестова да се договоре да у Уставном суду БиХ одлуке доносе наши правници, наши представници и својим ауторитетом ћемо прихватати те одлуке које буду заједничке. Лигитимитет тих одлука управо има недостатак у чињеници да их доносе странци", каже Каран.

Седница Представничког већа Парламентарне скупштине Босне и Херецеговине заказана је за уторак.