Да ли ће рад Уставног суда БиХ довести до "РСегзита"

"Goodbye BiH, welcome RS-exit" – речи су које су обележиле седницу Скупштине Републике Српске, институције која, како је рекао српски члан Председништва Босне и Херцеговине Милорад Додик, једина може да говори у име народа.

Скупштина Републике Српске одлучила је готово једногласно – од 74 посланика, 72 су подржала осам закључака у вези са, како је наведено, антидејтонским деловањем Уставног суда БиХ.

Међу њима је и она коју је нагласила председница Републике Српске Жељка Цвијановић: "Народна скупштина Републике Српске обавезује представнике Републике Српске у институцијама БиХ да обуставе доношење било каквих одлука у органима БиХ до усвајања Закона о престанку мандата страних судија и избору домаћих судија у Уставном суду БиХ и његовог ступања на снагу."

Шта је у ствари проблем у вези са Уставним судом

Установљен је Дејтонским споразумом, а са радом почео нешто касније, маја 1997. године.

Чини га девет судија и то шест из редова три конститутивна народа - тако што Скупштина Републике Српске бира двоје судија, а Представнички дом Федерације БиХ четворо судија.

Преосталих троје именује председник Европског суда за људска права, после консултација са Председништвом Босне и Херцеговине.

Судије не могу бити држављани суседних земаља. Тако су у Уставни суд изабрани Ђовани Грасо из Италије, Тудор Пантиру из Молдавије и Маргарита Цаца Николовска, из Северне Македоније.

"По дефиницији БиХ није суверена, она је протекторат, јер старатељство постоји од стране ОХР-а и високог представника који је себи узео право да је уставотворац и он је наметао законе које је потврђивао Уставни суд. Ова БиХ данашња функционише по наметнутим законима високог представника и Уставног суда, а та три странца у Суду су доказ да БиХ није суверена држава", каже Синиша Каран, генерални секретар Владе РС и председавајући Савета за заштиту уставног поретка РС.

"Проблем је што су морали страни правници да се појаве у том суду и то говори да земља није суверена, а тај је протекторат од једне стране – нема ту неке Кине или нед'о бог да је ту неки Рус или Грк", коментарише Вуле Журић, писац рођен у Сарајеву, прилике у БиХ.

За Уставни суд важе другачија правила

Одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће, а доносе се простом већином гласова.

И то можда не би било проблем да је у некој другој земљи, али у Босни и Херцеговини је другачије.

Наиме, у свим заједничким институцијама ниједна одлука не може да буде усвојена, ако нема подршку представника сва три конститутивна народа.

За Уставни суд та правила не важе – у поједностављеном преводу: троје страних судија и двоје домаћих могу да прегласају остале. Или - како кажу у Српској – у уставном суду Бошњаци имају "пет од девет руку".

И некадашњи амбасадор у Сарајеву Нинослав Стојадиновић каже да је "систем тако уређен" да у Уставном суду увек стране судије уз двоје из редова бошњачког народа могу да прегласају Србе и Хрвате.

"Три плус два увек је више од пет", појашњава Стојадиновић принцип рада Уставног суда БиХ.

Генерални секретар Владе Републике Српске потврђује да се до сада тако одлучивало и да је практично принцип рада Уставног суда супротан Уставу БиХ.

У том контексту тумаче и најновију одлуку Уставног суда, која је повод за актуелну кризу.

"Један члан закона, а дигла се цијела држава!"

Скупштина Републике Српске усвојила је прошле године Закон о пољопривредном земљишту, којим је дефинисано да је државно пољопривредно земљиште - својина Српске.

Међутим, Уставни суд каже да је то имовина Босне и Херцеговине.

То значи да би више од 85 хиљада хектара земљишта у 25 општина и градова, од Лијевча до Семберије, па и у Херцеговини, власнички - са ентитетског нивоа било пребачено на централни.

У Републици Српској сматрају да им се том одлуком земљиште отима, али и да би могао да буде нарушен дејтонски однос по којем око 51 одсто територије БиХ припада Федерацији, а 49 процената Српској.

"Како то изгледа бенигно, један члан закона, а дигла се цијела држава! А то је само повод, они су понизили Републику Српску, прво су нам узели симболе, а сад иду директно и задиру и у територију", каже Синиша Каран.

Петар Кочић и ситуација у БиХ

Вуле Журић сматра да ситуација у БиХ данас подсећа на приповетке Петра Кочића.

"То је као код Кочића у 'Суданији', играње система и изругивање онога што би требало да буде најсветије, све вријеме говорите како је то држава грађана, а у ствари је то држава народа гдје уз помоћ 'главате господе' два народа прегласају трећи народ. Или уз помоћ онога што је некад било Османско царство... Сликовито говорим, није се тешко вратити и Андрићу. И кад сте у мањини - не преостаје вам ништа друго него да се батргате", каже Журић.

Ово је најновија, али никако и једина одлука Уставног суда која је изазвала незадовољство у Републици Српској.

Могу ли стране судије бити замењене

А то отвара питање – да ли би одлуке биле другачије ако би троје страних судија биле замењене домаћим.

Њихов мандат првобитно је требало да траје пет година, тај рок је већ истекао.

Друго ограничење је навршених 70 година - двоје страних судија ове године ће имати толико, трећи – већ наредне.

Да ли то значи да би сада заиста могло да дође до промене у Уставном суду?

И како ће се, до тада, у заједничким институцијама понашати представници Републике Српске?

Каран појашњава да ће представници РС бити у институцијама, присутни на седницама, али да ће гласати против сваке одлуке. То је, како каже, њихов вид борбе која је у складу са Уставом.

Стојадиновић: РСегзит није могућ

Ако на крају ипак не буду замењене судије, да ли то значи крај овакве Босне и Херцеговине? И да ли је могућ РСегзит?

Некадашњи амбасадор у Сарајеву мисли да РСегзит није могућ.

"То је занимљиво goodbuy и welcome, али међународна заједница никада то не би допустила, као што ни Срби и Хрвати не би прихватили унитаризацију БиХ, јер би то водило ситуацији пре почетка рата и мајоризацији бошњачке стране", појашњава Нинослав Стојадиновић.

"Постојећи Дејтонски споразум конзумира право на саоопредељење, а оно ће се афирмисати оног трена кад се види да грађани РС не могу да остваре своја грађанска, економска, културна, социјална и људска права", каже Каран.

"Све личи на Надреалисте"

Вуле Журић има сликовито појашњење: "Ако хоћемо мало да растеретимо ситуацију, можемо рећи да све ово личи на неснимљени наставак скеча Надреалиста шта је било псолеије сарајевског зида или доласка представника ЕУ, али и показује да Додик зна свој посао и намјерно је то рекао оним еклектичким енглеским како то каже Бреговић, намјерно је повукао те паралеле."

На крају, ако већ цитирамо Горана Бреговића, Република Српска сигурно неће пристати "да буде све што хоће" Уставни суд. И зато ће све ово тешко "прекрити рузмарин, сњегови и шаш".

број коментара 14 Пошаљи коментар
(четвртак, 20. феб 2020, 16:04) - anonymous [нерегистровани]

Nato

Ustavni sud ce donijeti odluku da BiH udje u NATO..i to je moguce !?
Ne vidim izlaza i lijepog,normalnog života u Bosni. 

(четвртак, 20. феб 2020, 10:38) - Sremac [нерегистровани]

Balkan

Nikad mir na Balkanistanu hvala dragom Bogu pa ne zivimo dole

(среда, 19. феб 2020, 20:01) - anonymousdurm [нерегистровани]

sloga----

Da,uvijek na štetu Srba. Zato,budimo složni braćo, jedinstveni...

(среда, 19. феб 2020, 16:51) - anonymous [нерегистровани]

Zapad bez logike

i razuma je zakuhao u bivsoj SFRJ i glavna vodilja im je bila da Srbi budu gubitnici i u Hrvatskoj i u BiH i u Srbiji a suprotno sto su cinili i cine Srbima dali su Albancima drzavu iako su bili nacionalna manjina u Srbiji a Srbima sa statusom naroda u BiH ne daju vec su prisiljeni da zive u drzavi koja ne funkcionise.

(среда, 19. феб 2020, 16:29) - anonymous [нерегистровани]

odgovor Marku iz Zg

Srbi su mozda majstori komedije ali su hrvati definitivno majstori bajki sto se tice vidjenja istorije u zadnjih sto godina. Pozavideli bi im i braca Grim.

(среда, 19. феб 2020, 13:39) - anonymous [нерегистровани]

dizanje_rejtinga

Klasicno dizanje rejtinga izmedju Dodika i Bakir kao i uvek i predizbornoj godini. :D

(среда, 19. феб 2020, 13:03) - anonymous [нерегистровани]

Džaba pišete romane.

Zapad odlučuje u BiH.

(среда, 19. феб 2020, 10:43) - anonymous [нерегистровани]

Razjedinjene BiH drzave

Problem sa Ustavnim sudom je sto su nasli organ koji ce zamijeniti Visokog predstavnika u nametanju odluka potpuno nepravno i van nadleznosti istog. Nasli su organ u kojem mogu preglasavati tj. nasli su formulu pod krinkom nezavisno sudstvo. Tako bi sve izgledalo da RS prenese nadleznosti i da nema mogucnost zastite na nivou zajednickih institucija. Generalno imaju jedan problem a to je kako provoditi ove svoje odluke u praksi jer zajednica nema izvrsne organe niti drzi Grunt

(среда, 19. феб 2020, 10:30) - anonymous [нерегистровани]

BiH ce se raspasti@

Ti kao da se nisi jos probudio.
Raspad je vec u celom jeku, samo takvi kao ti jos veruju u BiH koja nikako ne funkcionise.
Zivela Republika Srpska!

(среда, 19. феб 2020, 10:03) - slavko [нерегистровани]

BiH će se raspasti

kada zapad dozvoli, da će granica Srbije biti na Uni. A ta dozvola nikada neče stići.